Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

неће оставити своје издање без иравилнога пдана и потребних објашњења; треће, задоиољиће и лока.шости говора. К њијковни језик мора имати правилно јединство, он ће допустити у себе само оно што не иде против главне задаће његове; иеђу тим месни говори не могу бити без своје разнообразности, па водити рачун о њпховој разноликости јес1 е једна од првих обавеза Филолога, и његова је дужноет нознавати сав обим развијености једнога језика у његовој хармонији и мелодији. Наречја су илирска тако занимљиво разнообразна, да би издање народних песама на свим тим наречјима било драгоцен поклон за филологе. Не мање су у народним иесмама важна и објашњења: с каквом се насладом, на пример, чита Тће 8оп§з о^ ВоМегз Валтер-Скота; у даљини на 300—400 миља и за 300-400 година живиш с пародом, који их је певао, осећаш ту поезију као своју властиту и савремену. А већ и да не говорим о научној користи (од таквих објашњења)." Прајс је и до Загреба чешће поболевао, а овде је морао због болести остати и пустити Срежњевскога да сам продужи пут. Ипак га је са Вразом и Раковцем испратио до Максимира. Растанак је двојице пријатеља и земљака, два права научника, тегако пао Срежњевском, и он о томе у нисму мајцц говори искрено из дубине поштене душе своје. Из Загреба је Срежњевски пошао 17 септембра, а сутра дан је у подне стигао у Градишку, главни град градишкога пограничнога пука у Славонској Војној Граници. Градишка му се, као и сва Славонија, веома допада по природним лепотама и зеленилу. Био је и на једној части, где је Фраторском лукавству знао доскочити један стари капетан пр.чвославни. На путу у Брод Срежњевски јо иоћио у селу Брестовцу код свештеника Фергића, кога је затекао при бележењу народних песама. Увече су им девојке певале песме и играле коло. Сутра дан је путовао у Иожегу. „Славонија — обећана земља: све у зеленилу, све у плоду, а мирис св^да, и по путу". Истог дана пред подне продужи пут у Брод, куда стигне у девет часова увече. Ту је разгледао манастир, тврђаву и варош. Иоходио је и Игњата Брлића (1795—1855), писца Илирске Граматике. Брлић је трговац. ,Он спрема ново издање граматике, има доста књига, и тргује свачим: и књигама и гвожђем и хартијом и нлатном и свим и свачим. Довољно образован човек. Његова библиотека и кабинет заузимају у дућану угао, преграђен стакленим вратима; очекујући купца, он чита или пише; дође ли купац, он искочи из угла, пазари па опет у свој кабинет". Сутра дан је Срежњевски био „на скели", како зову пазар међу Турцима и Граничарима. Занимљив је опис пазарења при коме се купци и продавци не могу додирнути .због куге а и новац и купљена роба цгосвегни гдасник, II књ., 8 св., 1913. 51