Просветни гласник

748

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је 1 новембра био изишао из карантина, али је сутра дан пао у постељу. Имао је стомачну грозницу, лечио га је љубазни доктор Пантелић, обилазећи га дневно по неколико пута. Био је на стану код учитеља Сенчића, који су га пазили као рођака. Из Београда му је Вашченкова госпођа. послала чаја. У Земуну се нашао с В. Бабукићем, па су 9 новембра преко Срема, Индије, Карловаца и Варадина стигли у Нови Сад. Не нашавши собе ни „код Зеленога Венцн ни код Фазана", ноћио је код ШаФарика, а сутра дан пред вече походио је дом Светићев, где је затекао и Вашченкову госпођу која је одсела код Светићевих а дошла је у Нови Сад да купи београдским дамама балске тоалете за нову сезону. Она га је љубазно позивала да се врати у Београд. Причала му је како је за њега Анка Обреновићева рекла: „Има људи који на први поглед чине непријатан утисак, има их према којима и после дужега познанства не осећамо ништа — а Срежњевски ми се већ од прве речи учинио као неки род". У Новом Саду је походио и представу у циркусу, којим управља неки Чех. У Пешту је путовао паробродом, којим му је донео неко из Земуна на поклон од његове земунске домаћице Сенчићке за успомену бисером израђено нешто за портФељ ,али ни сам не знам за шта"... У писмима Ханки говори и о српским књигама које су недавно изншле у Србији или у Угарској. Те су књиге: Зборник законаиуредаба; А. Драгосављевића: Посганак славенски слава, „књига за Србију врло знаменита, али се ни аутор није свуда једнако држао Вукова правописа"; Начелни основн... полиције, од Ј. Рајића;. Голубица III; Народпи Срб. Огласитељ, год. I, св. 1. — Друге су књиге мање значајне. „Мора се желети да се у Србији јави човек, који би — имајући утицаја и на државну управу, а познавајући и прили ;е—могао управљати током литературе. Желети је да и Учено Друштво, које се сада оснива у Србији, ради за прве користи српске лнтературе. А време је размислити и о простом народу: знање читања и воља за то изванредно се брзо шире, јер општипе саме себи нодижу школе, а књига за народ уопште нсма — управо нема ниједне!" — 0 српским књигама у Угарској вели да их има доста на броју али мало добрих. Помињу се: Бачка Вила, Србска Пчела и Матичин Л.етопис, у чнјој се последњој свесци опростио са читаоцима дотадашњи уредник Тодор Павловић, а редакцију је примио Јован Суботић. „Хвала пређагпњем уреднику, који се старао да позна Србе са њима самима и са другим словенима, а на Суботића се полажу наде не само Срба него н осталих Словена, у Аустрији. Он је млад, образован, воли литературу, нема недостатака и погрешака — остаје му само да прионе послу". У Бечу. Д. Г.