Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

749

АФЕКТИ И ОТРАОТИ

Психодогија као Наука у онште, као део ФилосоФије одн. МетаФизике је врдо стара, једна од најстаријих наука. Али као нрава, самостална, емпиријска наука, која је у главном независна од ФилосоФије или бар то све више постаје, она је веома млада: то је екснериментална Психологија најновијег вромена. Резултати експерименталне Психодогије су још врло сиромашни и, у колико су поуздани, тичу се најнижих душевних појава који су у најтешњој вези с физичким појавама, те су се отуд могли најлакше подврћн експерименту. Али је експериментадно испитивање виших, еложенијих душевних појава веома отежано, да не речем онемогућено, баш усдед велике сдожености тих појава и многобројних проблема који отуд проистичу. То важи и за више интелектуалне и за више омоционалне нроцесе. И то важи, с обзиром на њихову несталност и променљивост, нарочито за емоционалне процесе. У Психодогији емоционадних стања и данас јејога, како Рибо (у својој „Психологији осећања") с правом вели, пуно збрке и мадо ресудтата. 'Го је у тодико више за чуђење и жаљоње, што су емоцијални душевни појави, свакојако с обзиром на ведики практичан значај који за нас имају наши болови и наше радости, одавно интересовали психологе; они су један од најстаријих предмета психолошког иснитивања. У грчкој Науци они су постали врло рано предмет испитивања, пре свега, услед ведиког интересовања образованих за реторику, за дефиницију аФеката, како то примећује тачно Зибек у својој Историји Психодогије. Ако се нак имају у виду резудтати, онда је исто тако тачно, што Ђитоп^ у својо,) „Научној теорији осетљивости" (бода и задовољсгва) веди, да су осећања (бода и задовољства, нарочпто задовољства) врдо сдабо пснитивана. И нису аФекти -омиљен предмет само у Психодогији Платона и Аристотела, грчких и римских стоика и др. Још више се њима баве велики новији филозофи : Декарт, Хобес, Мадбранш, Сниноза, .Аок, Хјум и др. У најновије време су се јављале и специјадне студије о појединим аФектима (на пр. о страху, о досади, о сумњи, о љубави и т. д). Па ипак су аФекти тако мало испитани. Шта је томе узрок? Одговор није тежак: недостатак поуздане, егзактне методе. Метода у модерној Исиходогији је, како Вунт веди, експериментално самопосматрање. Непосредно самопосматрање, т. ј. унутрашње опажање само за се, коме данас с Вунтом врдо многи споре у опгате сваки значај озбиљне, ноуздане научне методе, нарочито је непоуздано, кадјеупитању посматрање тако нестадних и променљивих душевних процееа као што су аФекти. Ко би још могао сам себе посматрати кад