Просветни гласник

ЦДОТАВА И КГЛТУРА ТбЗ

кидане. Најзад, веома важна иодела аФеката је подсла према њиховом физиодошком дејетву. Према том дејству а®екте је још Кант поделио на стеничке и астеничке аФекте. Стенички аФекти су они који иојачавају рад појединих мускула (одн. нерава у њима, — инервацију), нарочито срца и плућа, те су отуда и пулс (који је верна слика иромена у куцању срца одн. различног притиска крви на зидове кр.вних судова, артерија) и днсање појачани и обично успорени. Астенички аФекти слабе и спречавају, заустављају инервацију у појединим мшпићима, што се јавља у ослабљеном а убрзаном пулсу и истом таквом дисању. Уздисање, јецање, смејање, јаукање одн. губљење гласа итд. су израз тих промена у днсању, његовог поремећсног ритма, удисања и издисања. Такво модиФиковано удисање јс нпр, .јецање (као и зевање), као што је нпр. уздисање и смејање (као и кашљање и кијање) само модиФиковано издисање. Између појединих пријатних или непријатних аФеката и њиховог физиолошког дејства иема никаквог сталног односа. Само кад су са свим слаби, бол и задовољство показују у свом дејству на организам са свим супротне симптоме. Бол гграте успорено и појачано, дубоко дисање („уздисање") и ослабљеи а убрзан пулс. Задовољство пак ираћено је убрзаним али новршним, слабим, лаким дисањем и појачаним а успореним пулсом. Међутим, врло јаки аФекти дејствују сви на сличан начин и један исти аФекат, нарочито ако дуже траје, може се јавити сукцесивно и као стенички и као астенички аФекат. Сви ови поменути физиолошки пратиоци аФекта су невољни, реФлекторни покрети. А таквих покрета има веома много. II најобичнијем, свакидашњем искуству је врло добро познат Факт, да исго тако силно може бити дејство аФеката на остале органске Функције, на инервацнју крвних судова, њихово ншрење (што проузрокујс руменило) или сужавање (што производи бледоћу), на варење, лучење, кретање (ннр. грчењо) итд. Све ове Физиолошке нромене које се јављају увек заједно с аФектима н које су за то, као што смо већ казали, веома важан саставни дсо самих аФеката, постале су у новнје врсме предмет на})очитог експерименталног испитнвања. У том циљу су начнњени и употребљују се нарочити апарати: пнеуматограФ, СФИгмограФ, пдетизмограФ итд. Тн анарати региструју, бележе, унраво оцртавају поменуте Физиолошке промене. На тај се начин добијају различнс криве линије као верне слике тих п])омена. Тако се пнеуматографом (пнеумогра-фом) испитују промене у дисању, с.ФигмограФом промене у пулсу, илетизмограФОк промене у количини крви у крвним судовима појединих органа (нпр. руке) одн. у њиховом ширењу и скупљању итд. Криве лнније (кардиограми, миограми, СФИгмограми итд.), које се на тај начин добијају, знатно су кривље код стеничких него код астеничких аФеката, што је врло појмљиво.