Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

759

готово т. зв. „ фикс идејама". У томе случају и аФекат иостаје сталан, дуготрајаи. Такви дуготрајни афекти називају се страстима. Дакле најважнија је разлика између аФеката и страсти, која је последица њиховог различног односа према интелектуалним садржајима, разлика у трајању. АФекат који дуго траје одн. који се често, и непрестано понавља, постаје страшћу. Тако нагон за јелом, осећање потребе или прохтев за јелом (арреШ ;иб) или аФекат глади постаје лако страшћу за јелом („гурмансгвом") ако јело одн. представе јела добију нарочиту вредност и постдну доминирајуће у свести. И страст за пићем и кодкањем постаје из аФеката т. ј. из многих, често понављаних задовољстава при нићу и коцкању чије представе (услед честог понављања) постану најјаснији, најживљи, најтрајнији и најсталнији свесни садржаји, о чијој се вредносги, најзад, почне са свим погрешно судити као о нечему без чега се не може живети итд. Још чешће иак радње, кбје се у циљу задовољавања страсти предузимају, постану слепе, нагонске, те се у опште ништа не мисли или управо на прву помисао, прву представу, прву драж, почиње се радити по навици и нагону. Према интелектуалној садржини, т. ј. према предметима на ко.је се односе, можемо разликовати врло много страсти. Тако се с правом говори о политичким и верским страстима (фанатизму, мисткчкој и аекетској побожности итд.), о отрасти за влашћу, за новцем, за науком итд. Таква је и страсна т. ј. трајна љубав, љубомора, страсна мржња итд. Све те страсти почивају на аФектима. Мржња нпр. је дуготрајан аФекат који почива на гневу, унраво она је дуготрајан гнев који је услед дугог трајања (по закону навике) постао слабији од тренутног, акутног гнева, али је у исто време и његов стални извор. Частољубље је страст која постаје из аФекта самољубља које се обично јавља као уживање у самом себи, поноситост, сујета итд. Самољубље је израз пагона за самоодржањем или, обратно, тај нагон одн. поједине његове потребе су извор свима аФектима, док су страсти познији, тако рећи вештачки продукти искуства одн. навике која је с правом названа „другом природом". Отуда сопствено добро може бити врло погрешно процењено и може дати маха страстима које су на штету самоодржања. -Јер страсти, као што смо већ видели, постају лако кобним навикама, нагонским радњама које се крећу у иравцу најмањег отпора т. ј. прве помисли, прве дражи која обећава задовољење страсти, — те најјаче привлачне силе. Подела аФеката. — АФекти се обично деле на личне или егоистичне и на социјалне или Фамилијарне, према томе да ли се односе на нас саме, на субјект, или на друге људе. Иорекло аФектима прве врсте је самољубље. Поред горе поменутих позитивних облика овај 52*