Просветни гласник

760

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

аФскат, осећање према самоме себи, може имати и негативне облике као: понизност, потцењивање, презирање самог себе итд. Извор социјалним аФектима су наклоност (симиатија) и одвратност (антипатија) које су исто тако или скоро исго тако првобитни, тако рећи урођепи аФекти као и гнев, страх итд. Сложенији облик социјалних аФеката је саосећање. Али и саосећање или сажаљење је такође једна врста нагона или урођеног аФекта, урођене сиособности да помоћу своје Фантазије (т. ј. помоћу репродукције својих осећања, својих болова и задовољстава) осетимо и туђе болове и радости на основу изразних покрета којима и код других принисујемо исти значај који они и код нас имају. На наклоности почива љубав, захвалност, поштовање, поверење итд. Исто тако се према другима може осећати и одвратност на којој почива мржња, нрезирање, завист, злурадост, осветољубље итд. Међутим, и социјалним аФектима првобитни извор је свакојако нагон за самоодржањем. И т. зв. матерински нагон да се на њ свести. Женка се бори за своје младунце дотле, док их осећа као део себе саме. Ми волимо друго за то што нам то причињава ма какво задовољство, управо што нам они причињавају задовољства а мрзимо онога који нам је причинио непрнјатности или бол и од кога само то можемо очекивати. У вези са вољом одн. са помислима и радњама које према другима изазивају, сви ови аФекти добијају нарочити, највећи значај за живот, те се у том смислу зову и етичким или моралним осећањима. Од ових етичких осећања првобитно су нераздвојна и религиозна (верска) осећања којима је норекло у аФекту страха (од смрти и других нриродних зала) или осећању сопствене слабости и зависности од виших природних сила. Афекти који се не односе на људе већ на интелектуалне садржаје у опште т. ј. на асоцијације, Фантазију мишљење као такве, издвајају се обично засебно као формална осећања, међу којима су, опет, најважнија интелектуална осећања. Интелектуална осећања су нпр. осећање познатости, које се јавља при чулном упознавању (нпр. кад човека, кога дуго нисам видео, најзад познам), за тим, осећање досаде (услед недостатка у интелектуалним садржајима, услед њиховог монотоног понављања или услед каквих непријатних особина њихових), осећање јасности и складности (наших мисли), осећање евидентности, очигледности, истинитости, извесности, осећање успоха (у духовном раду), осећање сумње итд. Осим сумње, коју смо већ раније поменули, овде би се могли уврстити и многи други раније поменути аФекти као нпр. изненађење, чуђење, ишчекивање, нестрпљење, разочарење итд. Веома слична с интелектуалшш осећањима су и пријатна осећања комичнога, у која често, као саставни делови, улазе поменута интелектуална осећања нпр. ишчекивања, изненађења, чуђења итд.