Просветни гласник

НАСТАВА Н КУЛТУРЛ

781

требан, корнстан; н сваки је утолико лопнш, у колико је оплемењен предапошћу и савесношћу оних који га раде. Наиослетку радимо и сами. Свакодневни посао треба да буде одважно примљеп и са задовољстоом испуњен. Ако од тог посла осећамо тегобу, ако га с муком отаљавамо, ако бисмо радп да га пре довршимо по што га отпочнемо, потпупо ћемо тај посао урадитн рђаво. Извршићемо га рђаво зато што је у нас ропска душа, а пе душа слободна човека. Рад овако схваћен од паметна детета осигураће му његову матерпјалпу независност, дајући му средстава за жпвот, његову моралну независност, научивши га правој вредности жпвота: тако схваћен рад учиниће од детета слободна човека. Закључак — Рад ирепорођава човека. Усмена питања —Учем се састоји робовање у давнини, у средњем веку; робовање црначко? Шта се подразумева под речју плата, награда? Да ли је та плата правична? Да ли рад треба да тражи исцрпљење, малаксалост? Наведите неколико закона којима се заштнћава рад и радпици ? Има лп нечасна рада? Зашто? Писмени задатак — Покажите примером да је једино користан онај рад,,који се воли и који се радосно и предано ради. Рад и деност Увод — Како треба радпти? Развијање — Пре свега треба размислити о оном што се хоЛе да ради. Кад ваша мати не би унапред мислила на, оброк, око подне нрпметила би да јој недоста.је те ово те оно, што .јој је преко потребно; узалуд би јој било да се тада труди, да трчи код бакалина или пиљара, јело ипак не би било припремл.ено нли ако би п било било би врло рђаво. Кад се нема увиђавности, кад се не размишља о иослу, увек Ие се он рђаво урадитп. Треба ионово размишљати о ономе што се ради. Глупак који истртља сваку лекцију са носом нодигнутим у вис н са очима приковапим за таваницу, ни.је у стању да запази како се у свом послу вара; папагај који махинално изговара туђе речи које је научио, ие разумевајући их, не помишља на то колики је глупак: оба ова раднпка лако је заменити каквим добрим Фонографом. Сваки радник, који, би, по навици, увек радио на један и исти начнн, и то увек један исти посао, могао би лако бити замењен каквом добром мапшном. Човек, међутим, није ипак ироста механичка наирава. После овпга иослу се треба иредати аотиуно и треба га радиуи одушевљено. Кад вам се посао не доиада, ваши ће вам задаци изгледаги увек и сувише тешки и паставници неправедни, п доцније тепши задаци изгледаће као земља коју треба прекопати, као кућа коју треба сазидати, а неумо-