Просветни гласник

782

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

љиви наставници изгледаће као тврди камен, који се не да кренути с места. Дакле, будитс енергични и не радите дремајуКи. Нааослетиу треба, радити ио извесном реду и методички. Не тражите да научите математику учећи на првом месту лравила која су на крају књиге, нити пак она која су у средини; то би била узалудна мука, изгубљено време, и тада би вам још математика изгледала као наука потпуно невезана и испретурана. Еад одрастете, не мећите никад плуг испред волова, поред .свеколиких ваших напора нећето успети да преорете њиву. Наиравити ред у свом иослу, значи иотиснути тешкоКе, значи свршити иоловину иосла (и кад посао завршите обратите ипак пажњу на ред, јер сутрадан кад поново нриступите послу нећете изгубити врдо много времена узалуд). Закључак —• Не умети радити значи бптп лен. Леност и њезине последице У в о д — Не моћи радити значи бити неотесана левштина. Развијање — Леништина неКе, не може ништа да ради. Одвратан му је напор, зато што га напор умара, одвратан му је рад зато што му је рад тежак. У разреду, ленштину нису у стању да подстакну на рад. ни храбрења наставничка, нити молбе родитељске, па чак ни казне ни једних ни других. У радионици ленштина остаје ленштина и према послу су потпуно немоћне оиомене газдине, опомене и казне надзорникове. Рад 6и за ленштину била врло тешка ствар. Ленштина није ни за што: као рђав ђак учи на дохват, те ово те оно ; као рђава радника гуркају га из једне радионпце у другу, он уме само да се жали и да пландује; као рђав грађанин у стању је да буде саможивац или паразит. Са свих страна ирезрен, ленштина је ирава губа. Физичка беда. Не могући часно и поштено зарадити што му је потребно за живот, својим рукама, ленштипа ће ранпје илп доцније бити врло потребпт чопек. Ако је случајем рођен као син богатпх родитеља, имаће задовољство да у ветар баца своје имање, н свршиће, на. крају крајева, тим што ће једнога дана морати као какав јадник представљати се богатим ма да је већ све проћердао. Ако је опет син сиромапгаих људи, завршиће као беднпк — прави просјак. Ако још има породицу, како ће тек опда она бити лпшена свега онога, што јој је нотребно за живот. Такође и морална беда. Беснослен н нпчим незаузет ленштпни је увек досадно. Шта говорп? Глупости п ништарије, или пак неваљалства и опадања. Шта мисли? Прежваће и прежива увек једне те исте идеје. Шта радп? Ништа. Ако ленштина тражи разгаљења да бп попунпо празнину у животу свом, и ако је богат ту су кола, лов, забава, ако је иак сиромих, онда је пеизбежна каФана. И ниједан од њих не успева ни да се разгали