Просветни гласник

'784

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

мало њих сећају се да говоре о љеговој вредности пред својом дедом. Откуда се онда хоће да ученик придаје важности настави ако види да је његови код куће не цене довољно или је презиру? Узалуд ће му се давати обиље педагошких упутстава за израду задатака и учење л.екција; аао у исти мах човек не потврђује примером гато говори, добиће се само недовољни резултати. Ако хоћете да ваша деца заволе учење, покажите им да га волите ви сами; ако хоћете да се она иптересују за рад у школи, знајте да се сами заинтересујете за њ. Кад будете били докони, за столом или у шетњи, зими, за време седељки, лети, на породичној клупи, за време вечерњег одмора, не пропуштајте никад да им постављате разноврсна питања о вежбањима и лекцијама школским. Затражите од њих да вам причају објашњења наставникова, догађаје из школског живота. Шта их је највише занимало? шта им је највише пало уочи? Какве су нове идеје, нова Факта паучила ? Шта је још остало нејасно у њиховој глави? Вршите са још више слободна времена и више слободе она понављања која ми сами вргаимо на крају сваке недеље или чак на крају сваког дана. Понављање је спасоносно, јер урезује лекцију у дух. • Подстичите исто тако дете да допуни свој обавезни рад слободним и личним радом, који је често бољи, јер више доприноси да развије интелектуалну иницијативу и радљивост; олакшавајте му начине да се боље обавести о лекцијама и задацима за тај дан; подржавајте га у његовим напорима, водите га у његовим испитивањнма, интересујте се ?а његову лектиру, за његове ситне радове, за белегаке које је покупио; сугеришите му шта да опсервира, шта да чита, шта да црта, шгн да прибележава; кад ви сами читате, прочитајте и њему места за која мислите да су згодна да ра.звију његову културу; ставите му на расположење књиге, слике, брошуре, новине, часописе, у којима се налазе ствари занимљиве и њему приступачне; претплатите га најзад, ако је могућно, на какав листић за васпитање и забаву. Ви ћете развити на тај начин код њега вољу за читањем, која је једно од на,јмоћнијих средстава за интелектуалну и моралну културу. Треба се користити свима приликама да се дете нагна да раз говара, да опсервира, да размишља; треба му постављати питања непрекидно и поводом свега; треба га нарочито подстицати да их само себи поставља. Тако се буди његова радозналост, изазива његово размишљање, ствара његово суђење; тако оно стиче нове идеје и навижава се да их изражава као што треба. На тај му начин уз то показујемо да, далеко од тога да његове Мисли и његова дела узимамо равнодушно, водимо рачуна о ономе што оно каже и што ради, да га већ сматрамо као неког малог човека. У породици као и у школи, децу треба стално подстицати да не •остају равнодушна или страна призору који их окружује, да не нро-