Просветни гласник

НАОТДВА II КУЛТУРД

785-

лазе, као нноги људи, поред природе не видеЛи је. Она треба да примене своју природну радозналост а родитељи да је искористе. Треба да гледају, да опсервирају, да исиитују непрекидно идеју и Факта г људе и ствари; да буду радознала за сие, пазкљива на све, да се интересују за све. Излог касапинов, хлсбаров, или трговчев, Фабрика или радионица, ларма и живот улични, тисућу догађаја из текућег живота, читање књига и новина, као и природни појави, све су то извори који су у стању да задовоље њихову жедну радозналост, све су то огњишта за наставу и васпитање, предмети за разнолика и занимљива питања. Родитељи треба да сматрају за дужност да слушају пажљиво нримедбе своје деце, да прибирају њихове утиске, да одговарају на њихова нитања или бар да им кажу зашто не одговарају. Дете види да су неке стране дрвећа више обрасле маховином него друге, да се сенка тог дрвећа премешта, из^ужује или скраћује, да ноткивач замаче усијано гвожђе у хладну воду, итд.; оно констатује да је вода речна, обично бистра, постала мутна после кише; она доноси какав занимљив нримерак и пита какав је; оно налази у личној дектири мисли и речи које не разуме; у новинама, оно види слику неког славног човека, онис каквог новог проналаска, нричу о неком великом делу. Одмах се тисућу питања тискају сама од себе на његовим уснама. Шта је ово ? Зашто оно? Еакав је узрок ове појаве? Чему служи онај предмет? Не верујте да ће бити беспредметно ако га обадрите да вам их постави и ако будете одговорилп на њих љубазно. Учење књига и разни делови нрограма нису једини елементи на којпма треба да се оснива добро васпитање. Ми се усуђујемо чак да додамо да то нису увек најбољи ни најуспешнији. Ти слободни излети дечји у области привидно стране стварима школским, те рпдозналости, те мале дрскости, ти покушаји иницијативе проширују и развијају не може бити боље његову интелектуалну радљивост; они нродужују трајање те радљивости. У место да учи просто у извесне одређене сате, оно учи целог дана; оно прелази из света, често извештаченога и конвенционалнога, из књига у прострпну област живе стварности; и разред, за њега, није само између четири знда где долази да се затвори са својим друговима на дуже или краће време, но је свуда, у кући, на улици, у пољу, у целој природи. Додајно да се оно не користи саио питањима која поставља својој околини. Врло често његова нитања буде заспалу радозналост и нривлаче нажњу на ствари и Факта норед којих би човек прошао равнодушно; врло често она пренашују прилично површно знање тих нових наставника. Она су тада спасоносан подстрек санољубљу и духу. Човек ноће да важи у очина свога детета за незналицу, стоји на опрези