Просветни гласник

786

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да га његова питања не би изненадил.а, учи сам да би био у стању да га обавести кад устреба, и тако васпитање дстета утиче на најсрећнији пачин на васиитање иородице. Ова размишљања несумњиво ће изазвати осмејак код неких родитеља. Њима ћс изгдедати без сумње детињасто и мадо паметно да прида.ју важности Фантазијама уобразиље или језика каквог дериштета. „Поклањати сувише пажње тим Фантазијама, то би значило, рећи ће они, удити му сувише високо мишљењс о себи самом и развити у његовом духу уображење и у његовом срду гордост". Ми радо признајемо вредност ове примедбе, и као и они, држимо да су скромност и уздржљивост особине које леио пристају детињству; али нисмо за то мање убеђени да сувишно велико презирање према маниФестацијама дечје личности више шкоди васпитању но што му кбристи. Погрешно је, по нашем мишљењу, не искористити код деце, њихову наклоност за резоновањем и ни у једној придици не водити рачуна о њима. Чеето нам се дешава да пред њима станемо говорити о предметима и питањима која их занимају. Ако се она усуде нокаткад да кажу својс дечје мишљење и ако, уместо да их обадримо у њиховом покушају, иди чак нросто да се иокажемо благонаклони, ми им оштро пресечемо реч и зауставимо њихов издив презривим примедбама, ризикујемо да увредимо њихов мади дечји понос и да раздраашмо протиру нас њихово срце, чијег смо се самољубља такди. Дете које породица обично исмева због његове оригинадне радозналости и због његове смелости у суду губи мадо по мало своје наивно поуздање у њу. Оно ностаје неповерљиво и затворено; уместо да искрено отвара своје срце, оно се склања, чува своје мишљење за •себс, и ускоро иостаје страно својој окодини, интелектуадно, — а можда и морадно. Не заборавимо да душа детиња има свој понос као и наша и да оно осећа онако исто живб као и ми увреду која је нанета његовом самољубљу. Не бојте се да поступате покаткад с дететом као с човеком и да му у извесним сдучајевима укажете поверење које ми указујемо људима. Знајте чак да га припитате за савет кад имате да се оддучите на нешто што оно може знати без икакве незгоде. ЈЈакво је његово мишљење? Шта би оно радило у таквом случају? Ви ћете дискутовати с њим његов одговор, и, ако је могућно, оставићете му задовољство да је оно само нашдо добро решење неке ствари. Уведичавајући његову удогу у његовим сопственим очима, ви ћете развити у њему осећање о његовим дужностима и његовој одговорносги. Треба прогнати из породице онај сићушни догматизам, ону апсолутну и деспотску моћ, којом се наоружавада некад против детета вдаст очинска. Пре реводуције, та је вдаст у неку руку €ила подешена према центрадној вдасти. Навикнут да повија гдаву под јармом