Просветни гласник

ИГКОјККО кретлње

797

Уаотреб а иословица — А) Ноге ала&ају за главу (Тешко ногама под лудом главом) — Колико се идеја порађа код ове четири речи! Може се почети забављајући децу и постављајући им извесна питања која се везују једна за друга тако да се тим показке да ноге илаАају не новцем већ трчањем. Кад је овај први део завршен живо и весело, одмах се иде нитању како то ноге могу илаКати за главу ? Задиханост Петрова, који се морао вратити кући по заборављену књигу, нагнаће децу да потраже врло много примера, који би им послужили да утврде да ноге плаћају код заборавних, код расејаних, код ириглуиих који не уме.ју да се послуже својом главом. После тога, како је глава заповедник телу, извесни људи су вође и заиоведници другима; ако њима рђаво управљају потчињени ће трпети од последица: тога ради и трупе трпе од погрешке и заблуде војсковођине, каогод што по Фабрикама и радионицама трпе раднпци, ако господари на њих не обрате пажње. Дакле, бдимо над главом. Исто тако ако је глава у једпој земљи, то ће рећи опи који њом управљају, неувиђавна, ако не бди озбиљно, све од тога у земљи трпи; народ, грађани, велики п мали, нарочито и носигурно трпе мали. И напослетку све оно што збуњује главу кобно је: иороцн, страсти збуњују главе; алкохол чини те се изгуби глава и тако раслабе удоне да нису више у стању да плаћају за главу; дакле не пијмо овај отров. Ништа није тако истинито као ова пословица, пошто се она верификује у школп, у породицама, у варошима, у народпма; и тога ради треба бдити над својом главом и трудити се да се њом служимо ка ко ваља: кад је глава у каквог човека како ваља, ту је ред, мудрост, лепо понашање; ако у глави није како треба, узалуд је све остало! Б) Прљава краа рђаво брише — Нема ннког међу нама који не би знао шта ово значи. Шта је корисније од крпе и свпх оних других ствари, којима се чисти и помоћу којих и вароши постају ногодне за становање; нека је дакле част крии иошто и она чисти. Ну јасно је да крпа треба да буде чиста, иначе повећали бисмо нечистоћу (примери). Међутим чишћење ствари само је слика моралног чишКења које се састоји у томе да се поправи зло које су створилп онп који мрљЗју, да се поправи неправда, да се изгладе неупутности и т. д. Нека је част ономе ко хоће да помогне другоме да часно, чпсто и поштено живи, али тога ради треба му да почне тпм што ће сам бнти чист и частан; како може ђак који заборавља па своје дужности, и нарочито још који је достојан прекора, помишљати на то да врши какав срећан утицај на свог леног друга? Чак и онда, кад би био окваливикован да га подигне и тада треба да употреби добра средства: сваког дана чистачи рђаво задахнути умпожавају зло које покушавају да ноправе. Па и поред тога, п ако ово зло расте, не треба ипак да нас омете, да неирекидно ради.чо на томе да се уклоне мрље, да се иоираве иогрешке. Побољшати, поиравити што је несавршено, посао је деликатан н пезахвалан, јер је тежак, и такође невидљив и скроман. И тада, враћајући се на оно размпшљање из почетка, запажамо како се крпе оетављају у ормане кад су одаје лено уређене и углађене, исто онако као што многп одлучни људи живе и ишчсзавају неиознати. На нама је да се сећамо, како <5исмо одали част скривеном раду оних који нам чине услуге не тражећи славе, н на тај начнн оправдана је дужност иризнања доброг сина и доброг гр&ђанина.