Просветни гласник

906

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

У остадом, нису само Енглези тако очајнички едепи и дрски. Одавно се већ огорчено дискутује, у свим круговима, о васпитној вредности, о самој потреби народних школа. Чак се тражи — са свом понизношћу могућном у души једног Енглеза — да је таква педагогија довољно човечна педагогија. Она је произишда, без сумње, од знаменитих Ешмеза, али неки Енглези данас се усуђују да посумњају, да је Енглез најсавршенији израз врсте човечје. Једап Декарт, који је веровао само у философско размишљање, можда је учинио за своју земљу и за свет више, него вођ ^ г е11ш§1х)п, који је био освајач Европе. Затим, као код нас, најпростији делови друштва изјављују, да је васпитање моралиста застарело: више се не рекдамира иШИапзте него иШИапашвте, и, поштоване колеге, који су живеди само од класика, треба да уведу у свој режим изучавање живих језика, археологије, историје вештина, лабараторије, па чак н практичне радове. Шта ће се догодити? Да л' ће Енглеска чувати своје школе; да д' ће их трансФормисати , или боље, кад нестане 1' 01с1 Еп§1аис1, да д' ће оне саме пасти као некорисне установе порушених храмова? Извесно је да овај систем васпитања није систем извожења. Стварање енгдеске гимнааије у Француској можда би бидо ћивтинско предузеће, не би бидо дело за подстидање, јер би било прогивречност педагошка и социјална. Енглеска је нашла, у прошлости, систем васиитања које је врло погодно за њен темпераменат и њену историју; ми треба да јој утиснемо ову идеју; да тикода не може да буде вештачко дело, да она не може да буде дело партиј®, да мора бити дело нације. Енгдеска има ову надмоћност над жама, што она увек тражи своје педагошке реФорме у овом духу, и што има, више среће да успе; ади ништа не доказује да смо неспособни од овог умора; дан кад ће васпитање у Фраццуској бити оно што треба да буде, једно предузеће независно, интелигентно и мисаопо, свршиће се људима кометентним без предрасуда, без партија, у смислу наше вационалне оригинадности. ТјЛ Кетие ћеМотасШге АЉеЛ Ба&пкате. Даринка Милосављевик