Просветни гласник

908

цросветни гласнпк

кад бп то била истина, за радника је то сааба утеха. Његова средства за живот и вћегово снабдевање неопходнии намирницама треба да одговара савременим потребама живота а не захтевпма древне прошлости. С данашњим приходима и сиромашан човек, пренесен у нрцмитивно доба, био би богат, док је у средини модерног света прави паћеник. Данас у веку богатих техничких проналазака, кад је постала стварност оно што је некад био само сан смелих духова, кад је човек успео да, како би парод рекао, сиђе у морске дубине и узлети у небеске висине, кад је цео културан свет, спојен најсавременпјим саобраћајним средствима, постао један велцкп трг за рад л један огроман врт за уживање, у доба кад је човекова мисао проникла у безброј тајни и људска снага савладала пуно сила природних, велики део културног човечанства још није нашао не идеалну срећу, него ни пајскомнпје погодбе задовољства. Огромна блага разастрта су пред људе, али као онај песрећпик, кога је скаменила демонска. сила, многи од њих не могу ногом крочити да се приближе том благу. Као јадни Тантал и они сагињу главу к води да загасе-жеђ, а вода понире; они дижу главу к воћу да утоле глад, али се гране узвијају и беже од њих. Да, извори среће п задовољства нису усахли и пресушили, али многи човек не зна мађичку реч ГГадманабину којом треба отерати чудовишта што чувају те изворе. Велики део људскпх бића остаје без довољно светлости, топлоте и ваздуха, с бедном храном од које се не може ни животарити, стешњен и душевно и физички, гуран, притискиван, подјармљен и робљен, да би други могли заузети више места но што им треба и захватити више ужпвања но што пм је корисно, чак више но што им је прпјатно... И дан дањп људско друштво води рђаву економију. Оно збира блага, алп их не распоређује праведно. Бао што је Усуд бацио првог дана дукате а трећег џиџе, тако и друштво на једно место ставља изобиље а на другом ствара немаштипу. Отуда и потичу социјална зла која, као опасна епидемпја промичу снажно у све слојеве и све класе друштва. Отуда непрестано час јачп час слабпјп, час отворепијп час прикривонији сукоби између оних који бесне горе и оних који шкргућу зубима доле. Једни чине зла из недовољности и од невољв; други из пресићености и од обести Друштвена зграда пуца под сталпим притиском те борбе, а социјални мир је угрожеп сваког часа. И ето зашто књиге о ппдивидуалној срећи, савети о моралном животу, добронамерне али с погледом на невољнике свирепе препоруке о штедњи, поуке о доброчинству, васпитпи прецеоти и педагошке теорије, зашто све то изглсда често бледо и празнозвуко, готово јадно и убого. И најчеститијим Филантропима и најумнијпм васпитачима обичан, здрава разума човек имао би права рећи: Оставите се, господо, добрпх савета и лепнх жеља; не упућујте појединца како да нађо срећу; не светујте људе да буду милосрдни, не ироповедајте мир и слогу у садашњем друштву. То је све можда врло добро, али у истини није довољно. Говорите о подизању установа којима се праведно распоређује друштвено богаство, о средствима којима ће се спречити да повлашћења већина не експлоатише подјармљену мањину, о законпма који ће бранпти цраво слабпјег уместо да штите интерес јачег, о солидарности која ће извирати из правичног друштвеног уређења а не зависити од доброте појединпх Филантроиа. Осуђујте на смрт софизмс којпма се у име лажне цивилизације брани нотчињеност огромног дела човечанства. Ако вам се укаже на нрошлост примите њене суровости као Факт а не као нринцип. Реците : тако је доиста бнло, али не изговарајте никад ону неправичну реч фплозофову : све што је постојало, тим самим