Просветни гласник

910

прооветни гластшк

заклонп сунце, а оао се мол.аше Богу да би га схворио облаком, и ха му се жеља испунн. Алп зид разби облак, и поставши зид, као што је желео, овај вечни незадовољник виде да зидар руши зид и задовољи се својим нрвобитним занимањем. Та нрича створена да утешп друштвену пасторчад има у себи једну ноту истине, ону коју је највећи неспик српски онако ддвно изразио : „Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан". Човеку никад није доста ни блага, ни славе, пи моћи, ни уживања. Заман моралисти указују на умереност као извор среће и идиличари сликају чар скромног живота. Најбешње и најразорннје страсти вдтлају човечјим животом. Многд човек јури за незнаном срећом о којој сања у својом сновима, не осећајући да често пута сурово гази преко праве среће, да вређа јавни морал и да раздире савест без које нема истинске среће. А кад достигне жељенп диљ често се пута у разочарању иита: зар је толико и тако оно за чим сам онолпко жудео? Јер истина је оно пгго је неко рекао : многа уживања су као шарени лептир. Док га гледаш издаље изгледа сјајан, а чим се дохватиш његових крила, сјајан прах спадне, и место дивног лептира видиш само гадну гусепицу... Ако се од количине среће обрнемо на њену каквоћу сусрећемо исту неодређеност. Има само један јодини елемепат без којег одиста не би бпло праве среће, а то је здравље. Бити здрав и уз то не бити убог, то је само нрва етапа ереће, њена увертира, ако се тако може рећп. Без тога двога нема среће, али многим људпма то двоје није довољно. Треба изабрати посао којим ће се човек бавити и наћи срећу у тој акцији, коју смо сами изабрали или на коју су пас прилике нагиале. Чим се корачи на то поље, одмах се указује велика разноврсност погледа о срећп. Једне за другом ноницале с.у п гасиле се разне теорпје о срећном животу. Једни су налазили срећу у огромном знању и великом духу, други у простотп и пезнању, а има пх, који као Соломон, час држе мудрост за „скупљу од драгог камења 1 а час тврде да „где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање, умножава муку 2 . Највећи број људи гледа срећу у богаству. Старе источњачке гатке, говоре много о алем-доловима, о ризницама које се не могу исцрпсти и о кесама које се не могу иснразнити. Али и поред тдх апотеоза богатству још једнако живи, на утеху невољних, прича да је једини срећан човек био онај који нпје имао нп кошуље. Поред романсијера које задивљује сјај богатих салона и баца у екстазу моћ новца, нађе се још по неки заостали идиличар, који уздиже срећу сиромашних пастира и рибара. Пођимо даље. Бити активан, кретати снажно послове, подпзатд моћна предузећа, савлађивати хиљадама препрека, побеђпвати отпор којиживот сваки час ставља пред људе силне енергије, ето среће како је данас схватају многи модерни педагози и моралисти. Повући се од светског метежа, размишљати о Богу и васељени у тишини свога дома, и погасити све жеље којима страст и сујета заводе људе, тако су зампшљали срећу поједдни религиозни занесењаци и мудри филозофи . Измећу Александра Великог и Пира који су желелн освојитд цео свет и Дпогена д Симеона Столпника који су се задовољили један животом у бурету а други у стубу постоји огромна разлика у схватању људске среће. Шпартанско васпитање учило је људе ' \ снажндм физичким покретима, а будистичка ФилозоФија истиче мир као највиши идеал. И док хришћански аксети препоручују патњу и страдање као

1 Приче Соломопове гл. 3 СХ 13. 14, 15. 2 Књига прииоведникова, гл. 1, СХ 18.