Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

913

п поједпначне и органпзоване покрете којима се постиже еволуција друштва. Друго је незадовољство насивно ; оно умањује енергију, слаби отпор п ствара разочаране људе, неспособне да помогну ствараву напретка. Ја мислим само на ово прво, благотворно незадовољство, а никако на друго. Највише културне тековине дело су незадовољног духа, којем су биле теспе граиице у којпма се кретао. Незадовољство је порупшло многе заблуде ц сујеверја ; оио јо потрло неирпкосиовеност религијских догми и ослободило људску мисао окова којим су је стеглп представпици цркве ; оно је сузбило деспотску власт оца у нородици и монарха у држави. Све што је добро постпже со само борбом, ништа ћутањем. Алп борба не сме бити пндпвпдуална п егоистичпа него хумана и социјална. Моралисти морају стати на страиу нонпжеиих и увређених, и помагати их не милосрђем, него стварањем бољих друпивених погодаба за њихов живот. Дако је давати савет имућнпма да со задовоље умереним животом, али шта да се ради с невољницима који су иснод мпнпмума животпе сношљпвости? Не могу сви људп бити Епиктети те без јаука и протеста издржати да им се пребпјају кости у ногама, а и не треба да то буду, баш и кад би могли. ФилосоФија стриљења само је онда добра кад се упућује човеку који апсолутно ннје у стању изменптп своју судбу. Добра мисао даје доста утехе, јер је моћ духа над телом врло велика. Али ако човек било сам, било у заједници може побољшати своју судбу, грех је саветовати му стрпљивост и мир. Добра је она реч: „радник у борби нема шта да изгуби осем својих ланаца"... Само, ваља одмерити сврху борбе према снази бораца и могућности успеха. И ако се не победи, не треба ни пошто пасти у очајање. Нека сваки пма на уму онога паука што је девет пута падао не могући разапети своју мрежу, док није десети пут успео. Ваља со често сећати песнпкових речи: Устај, живи, бори се, пе клопи!" Очајници и песимисти највећи су баласт друштву! Од неваљалаца можедо се одбранити, насилнике ножеш савладати, али се о клонуле духом непрестано спотичеш. Душевна смрвљеност заразна је и сноиада нокашто пајсветлије духове. Књпга Лобокова ратује против ње, и то јој је најбоља особина. Њен оптимизам врло је користан за нас у време кад је меланхолија поиала многе младе главе и сумња затровала многе добре душе. Учећи људе да б.уду умеренп у уживању, осуђујући лене п раскошне, проклињући оне који ради славе и сујете воде пустошне ратове; упућујући незпалице да се уче, рђаве да се иоирављају, обеспе да се упитоме и очајнике да се разведре, Лобок ппак у извесној мери помаже развијању друштвене солидарности п ослобођењу ноништених. За добар усиех у том правцу није довољно само крепнти спагу слабијих класа, него и слабити отпор моћнијих. Ако се иредставнпцц тих јачих власа, у место рђавих страсти и себичних нагона руководе разборитошћу; ако радије воле поуздан мир који доносп умерену репту, него вероватну парнпцу која ставља у опасност њихову раскош, ако се за своје привплегије боре без суровости и не терају сукоб до крајностн; ако умеју схватити дух времепа, измеритп свагу протпвника п уступити кад је то корисно и потребно, та је велика добит за напредак. Свакн савет у том правцу нека је добро дошао, и сваки искрен посредник у праведном пзмирењу друштвених класа нека је поздрављен нризнањем како му и у којој мери припада... * Књига Ивоне Сарсеј намењена је женама, али се многима од њих неће допасти. Она осуђује класне предрасуде дама из „велпког света" и нодсмева се њиховој тежњп да блпстају у друштву и да нрикунљају око себе,