Просветни гласник

942

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

на већим универзитетима, установе по две редовне проФесуре за енглески и Франдуски. И научнички глас који уживају Сишије и Ферстер, и њихове године говоре за то да овај захтев није плод само тренутног расположења, а једнодушно одобравање показало је да њихово мишљење деле и остали позвани међу присутнима. С друге стране, код средње паставе. пада у очи да се стално повећавају суме намењене на стипендије за живе језике. По извештају секретара конгреса, повећапа је та сума у пруском буџету од 28.000 на 36.000 марака (45.000 дипара). Мпого мава Баварска издаје на ту сврху сразмерпо још вшпе; њен буџет на неоФилолошке стипендије (КогзезМрегкМеп) износи 9.800 марака (12,250 динара) годишње, а поделлн је овако: две стипендије по 900 марака за бављењс у ипостранству од 8 недеља, и шеснаест (16) стипендија по 500 марака за бављење од 6 недеља. — 0 овој би установи код нас требало озбиљно размислити. Она је и много јевтинија и много кориснија но наше познато „једногодишње одсуство", које је остатак из онога времена кад на нашем највишем просветном заводу није још био застушвен ни немачки ни франдуски језик. Бпло би много практичпије да се стипендпје од 600—700 динара дају марљивим студентима живих језика после навршеног шестог и осмог семестра, и то с тим да по 8 —10 недеља лроведу на коме од курсева за странде (за немачки, на пример, у Берлину, Марбургу или Фрајбургу). На тај би начин они имали прилике да ире дипломског испита двојако провере своју спрему: првн пут би проверили за време свога бављења у пностранству знање сточено у Београду, а по повратку у Београд имали би на вежбањима прилике да покажу колико су се користили борављењем на страни и да виде на пгто треба да обрате нарочиту пажњу приликом свога другог бављења. Такав кандидат стајао би државу просечно 1200—1400 динара, дакле мање но сад, а гимназије би ипак имале све наставнике живих језика не само на платном сдиску, но п у ствари. Поред тога, међу слушаоцима романске и германске Филологије изазвале бп такве стииепдпје парочиту утакмиду, погато би их добијали само они који су се истакли радом и успехом, док једногодишње одсуство за изучавање живих језика добијају сви од реда, па и они који га ни у ком погледу не заслужују. Најзад, врло је вероватно да би се млади наставници, који су још као слушаоци универзитета имали прилике да познају прилике на страни, лако решавали да, бар до проФесорског испита, проводе на страни сваки свој летњи одмор, разуме се о свом трошку. 0 важности која се живим језицима придаје не само у Немачкој него на занаду у опште може се, на послетку, судити и по већ помињаним страним асистентима, које по нарочитим уговорима игаљу једна другој Немачка, Француска, Енглеска итд. То су млади људи Факултетског образовања који у туђој земљи помажу наставнику свога матерњег језика. Обично је њихов посао само конверзација, али се дешава да им се круг рада и прошири на тај начин што им се д& да прочитају песму или чланак који су иредмет предаваља, и да, нарочито код песме, нрепричају садржину и даду покоје објашњење на своме матерњем језику. Ова би установа можда била за наше прилике сувише скупа, али треба истаћи да је она на западу ухватила чврста корена и да се све више пгири. * На крају овога извештаја, у коме је намерно прећутано све што за наше прилике нема нарочтог интереса, још једна наномена. Било би крајње