Просветни гласник

НАСХАВА И КУЛТУРА

947

нером, Јуноном и Семелом 5 . Као што се види, преставе старог античкога света биле су још доста свеже у тадашње генерадије, те онда није чудо што се и Лиутиранд у својим списима скоро радије позива на старе писце него на Свето Писмо. Под утицајем античких представа верује Лиутпранд да је сваком човеку већ унапред одређена судба; он верује у снагу сибилинских књига, у којима је тобоже сваком грчком владаоцу проречен ток његове владавине 6 . Само један једини пут, у уводу свога списа Ап1арос1о8Ј8, сећа се Лиутпранд да припада црквеном сталежу, па да му је као таквом потребно осудити одвратне обреде старих поганика, чије знање не само да је бескорисно него чак и опасно. 1 Ну то уверење не истиче из његове душе, јер се оно противи читавом његовом погледу на свет. Када је Беренгар, крајишки граФ од Ивреје, истиснуо 945 краља Хуга из Италије, ступио је настојањем својих родитеља Лиутпранд у службу новога господара горње Италије, истакнувши се особито у Беренгаровој канцеларији својим знањем и вештином 8 . Лиутпранд .је за кратко време стекао био толико поверење Беренгара да га је овај, и ако је Лиутпранд био само у чину ђакона 9 , шиљао 949 у подитичкој мисији у Цариград, истипа не о своме него о трошку Лиутпрандова очуха. Због тога се Лиутпранд јетко жали на Беренгара и његову жену Вилу, истичући сваком згодном приликом њихову велику грабљивост и тврдичење 10 . Пије јасно због чега је Лиутпранд раскинуо са Беренгарем и напустио службу код њега. Али се види да је између њих морало доћи до великих диФеренција, да је краљ Беренгар (од 950) морао увредити много Лиутпранда, кроз чији сгшс Ап<;аро(1о818, о коме ће одмах бити речи, избија страховита мржња на Беренгара и његову жену Вилу. После тога настаје у животу Лиутпранда перијод нутовања и лутања. За време тога несталнога живота упознао се он на двору немачкога краља Отона I. са Рецемундом, епископом ,БЉеп(;апае есс1е-

5 8о(1 е1 рори1иб ћаз оћ 4игр18 ЈприсИсШае {'астив (1еагит поттЉиз, Рего1ат У1(1еНсе4 Уепегет, Когат Јипопет, оћ 8тшНа(;ет е1 регре1иит о(1тт, ^иошат <ци(1ет еа зесипДит сагшз ри{ге(Нпет ћас 8реЦо810г У1(1е1)а(;иг, 8(;ерћашат уего 8ете1еп арре11аћа1 (11)1(1. 319).

6 1ли<1ргап(11 ^е^аИо, 39. Моп. бегт. 88. III. р. 355.

7 (Јио<1 81 рпзсогит гНиз ехесгаћШз ра^апогит, поп зо1ит јгциат поп ])гоДсииа уегит аиДНи 1рзо поп рагит посииз, 1от1з тетогаш1и8 1П8СпћИиг, цшс1 18(;огит 1трега4огит ће11а, Ји1п, Ротреп, НапшћаИз, 1'га1пзцие е1из АзДгићаНз, ас 8с1р1ош8 АМсаш, т81§пит 1трега4огит, 1аи (Нћи8 соециап(1а зИећИиг? (Ап4аро(1о818 I. 1. М. &. 88. III. р. 275).

8 Тап4а ћас Вегеп&аш 1'ата, ћиташ4а1е, ИћегаИШе, рагеп1;е8 те1 ассШ, е) те а(1 8егу1еп (1ит 4га(1иш;. Сш е4 ттепз1а оћ1аИз тиаег1ћиз, аесге1огит ешз сопвсјит ас ер1з(;о1агит сопзШиип!; 81§па1;огет (Ап1аро(1о818 V. 30 М. 6. 88. III. р. 335).

9 БшДргапсИ Ее^а(;1о 55 (Моп, бегт. 88. 359).

10 Ап(;аро(1о81з III. 1. V. 10. VI. 3.