Просветни гласник

946

11Р0СВЕТНИ ГЛДСНИК

Особито скандализовао је савременике својим начином живота пана Јован XII, потомак Теодорин и Мароцијин а савременик нашега Лиутпранда. Он је на свом двору имао читав харем, а од хришћанства био је тодико дадеко да је у коцкању призивао у помоћ Јупитра и Вснеру. 1 Уз све невоље тога времена нридошда је још и велика опасност од Сарацена, који су на својим честим пљачкашким походима загрозили биди чак и Риму и његовој непосредној околлгаи. У таком, дакле. времену оиште несређености рођен је Лиутпранд у горњој Италији, у угледној породицп лангобардскога порекла око 920. Еада је 926 краљем Италије посгао Хуго, снн граФа Теобалда од Провансе, упутио је нови краљ .Јиутпрандова оца у Цариград, да објави византијском цару н>егово ступање на престо и ухвати пријатељске везе са тамошњим двором. Убрзо по повратку разболе се Љутпрандов отац, покадуђери и умре, оставивши за собом Лиутпранда као мало дете. 2 Његова мајка преуда се опет за угледнога човека, који са љубављу прнхвати пасторка. Лиутпранд се васпитавао у Павији на двору тадијанскога краља Хуса, .где су успомене на стари антички свет биде још непрестано свеже н живе. Ту на двору имао је он придике да темељито нроучи најгдавније римске писце и да латински језик савлада у такој мери, да га јо његова окодина сматрада за особитог знаоца латинскога језика. 5 Ади је Лиутпранд, како је речено, на Хугову двору нримио и све зле стране и навике тадашње средине, којој је у лаком и расиусном животу предњачио гдавом сам краљ Хуго. Даровит, окретан и вешт у дипломатским посдовима, краљ Хуго био јс још способнији у пронадаску све нових и нових мидосница. Чак и Л.иутпранд, који нијескруиудозан много у питањима морала, не може а да своме љубимцу краљу не замери због сувише расиуснога живота. Али ипак за то, под утицајем средине, прича Лиутпранд особито радо о дворским скандаднма и пзноси који пут и сувише тугаљиве историје. 4 Тако је онда Лиутпранд нашао за добро да нам забедежи поред имена краљице Берте још и имена три краљеве мидоснице: Пезоле, Розе и СтеФаније, које јс краљ волео више свих других милосница, а које је народ звао Ве-

1 1п 1ис1о а1еае, Јстз, Уепепз се(;егагитс[ие (Јетопит а(1ш4опит ророзмззе, ■сНхегипЈ (ХшЈргашН, Шз4опа 014ошз, Мои. бегт. Зспр4. III. р. 343.) 2 Роа(; гесШ;ит уего ешз, раис18 ш4егробШ8 воШшз, 1ап^оге соггер1и8, топа81;епит реШ4 запс1;аедие сопуегзаИопЈв ћађЛит зитрзК; ш ^ио ров1 (Нез 15 тогкииз, те рагуи1о (1егеИс1;о, пп^гауН; а(1 Ботшит (БЈиЛргашИ Ап4аро(1о81з, 1лћ. III. 24. у Моп. бегт. ћ188. 8спр(;. III. р. 307). 3 Беренгар, крајишки граф од Ивреје и власник Горње Италије, каже за Лиутпранда у очи његова поласка за Цариград 949, да ће Лиутпранд лако ући у науку грчку као човек »фн 4ат риепШтз ш ашш еро^атН; ]а(,шаз (Јоскгшаз) (Ап(;аро(1о818 VI. 3. Мои. бегт. 88. III. р. 337). * СЈ. Ап1;аро(1о818 VI. 9. М. 6. 83. III. р. 317/8.