Просветни гласник

952

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНПК

га, одметнувши се од дара, у путу били нанали 28 . Пошто је епоменуо мисију свога оца, задржава се Лиутпранд особито радб на дариградским приликама. Као и раније, тако је и овде забелезкио и оно што је раније слушао о Цариграду. Така је прича о јуначком подвигу цара Романа у борби с лавом, о његовим односима. према цару Леону VI. и о томе како је Роман постао царем поред малолетног Деонова сина, Константина VII. Наравно да Лиутпранд у приказу тадашњих византијских прилика нијс могао мимоићи снажну личност бугарскога цара Симеона, који је својим нападима толико брига и неприлика задао био цару Роману I. Интересантна су саопштеља о Симеону и његовии синовима Бајану и Петру, али се на љима јасно распознаје одјек народне скаске и бајке. Симеона зове Лиутпранд Полугрком, јер се у младости учио у Цариграду. Изгледа да је Дпутпранд онде, где прича како је Симеон по свршетку студија ступио у манастир, па се после, жељан владе, попео на престо, побркао Симеона с његовим оцем Борисом 29 . Лиутпранд помиње два сина Симеонова, Петра и Бајана, док за најстаријега Михаила пе зна. За Бајана каже да је био мађионичар тако да се могао претворити у вука или у ма коју зверку. Од особита су интереса у нетој књизи Антаподозе подаци о односима италијанскога краља Хуга и Византије у г. 941, као и о нападају Руса на Цариград те исте године. Лиутпранд, наиме, прича како је византијскн цар (Роман I.) први затражио пријатељство италијанскога краља Хуга, иштући од краља за свога унука Романа ћерку Хугову. Како краљ Хуго пије имао законите кћери него ванбрачну кћер Берту од милоснице Пезоле, упутио је краљ Хуго очуха ./1иутпрандова у Цариград да објасни цару како би се краљ веома радо одазвао жељи царевој али нема законите кћери. Будући да Грци, додаје Љутпранд, не дају ништа на порекло од матере, пристао је цар Роман I. да му Хуго пошаље ванбрачну кћер да је привенча за унука Романа. Сноменунши мисију свога очуха, не може Лиутнранд а да не каже неку о нападу Руса на Цариград онако, како му је то причао његов очух. Како пак поменути Л.ав Ђакон еамо узгред помиње овај војни руски поход у години 941 30 , то је извештај Диутпрандов, испричан по казивању најближега савременика, па можда и очевидца, од велике вредности, Значајно је да Лиутпранд

28 ...<1ит ргаеШив ^ет *ог Те88а1отсат уетззеЈ, 8с1ауогит сцгМат. дт гећеПеа Еотапо 1трега401ч ех (;И:егап1; 1еггат^ие ејиз (1ерори1а1|ап(;, зирег еит 1ггиегиц! (1!н<1.) 29 ) Нипс е(;еп1т 81теопет, епиаг&оп Мев4 зет1§гесит еззе а1е1)ап(;, ео дио<1 а риепс1а В12ап (;п Бетоз1 ;еп18 1'11е(;опсат АпаЈокеКзчие зПо^зтоз (ЛЉсегИ. Роз1 ћаес ап4ет геИсУа агИит з4исШз, и4 ашп4 сопуегзаИоп18 запсЈае ћаћНит зитрзК;. Уегит раи1о роз1; гедпапсН сир1(Ша1;е ДесерШз, ех р1асј<1а топазЈегп дијеге јп зесиН рго^ сеНат (гаизјтИ (1ћј<1. 309). 30 1Јеоп13 Вјасот Шз1оие IV. 2. (Е<1. Вопп. 144).