Просветни гласник

64*

пастлва и култура

951

суседа. 24 Пошто је летимично сноменуо Маџаре и у кратко истакао да за Маџаре крајем IX века још нико није знао, нрелази Лиутпранд опет на прилике у Византији, које за н> имају необичну драж, па чак и ситније и незнатније. Тако се он пушта у тумачење назива ПорФирогенит, а јога више задржава се он на историји Василија I., заснивача маћедонске династије, о чијој је завимљивој нрошлости био добро обавештен. Све то бележи Ллутпранд онако, како су му 949 причали у Цариграду, што се особито види но причи о цару Леону VI. и градским стражарима. Нарочито задржава се Лиутпранд детаљнијо на проиасти државе моравскога кнеза Светоплука крајем IX века (Сеп{,е1зак1из Магауаногит <1их), коју су срушили Маџари. За ту несрећу баца Лиутпранд сву кривицу на немачкога краља АрнулФа, који је, да би се осветио једном човеку, навукао невољу и беду на читаву Еврону". Прелазимо нреко приказа италијанских односа, који заузимају остатак прве књиге Антаподозе, а тако исто и читаву другу књигу, где се нарочито говори о маџарским нровалама у Немачку и Италију и о владавини немачких владара Конрада I. и Хајнриха I., о коме сс нарочито истиче да. је подвластио безбројни народ словенски 26 . Док се овде мисли на нолапске Словене, о јужнима се мало говори. Помињу се они у одељку где је говор о политичкој мисији Лиутпрандова оца. Када је, наиме, Лиутпрандов отац по налогу краља Хуга отишао 927 у Цариград, понео је собом многе поклоне, па између осталога и два пса. Ови су били толико љути, да су их многи људи морали придржавати да не нападну на цара Романа I. Лиутпранд са извесном пакошћу тумачи пасје нерасположење према цару тиме, гато пси на цара нису гледали као на човека, него као на чудовигате, јер ,је цар по грчком начину заогрнут био женским огртачем и необично обучен". Иначе је, наставља Лиутпранд даље, цар Роман I. лепо примио његова оца, нарочито због тога, гато је његов отац, путујући за Цариград, у борби код Солуна заробио два словенска главара, који су

24 бјтеоп 1' ог 118 1)е11а1ог ЈВи1Ј*ап8 ргаеега4, ећпзЦапив, зе<1 уштја Огео1з уаМе ппписиз (Моп. Осгт. 88. III. р. 276). 25 СеиЈеђаИиз утсНиг, аићт§а4иг, 1п1)и1агји8, аеЛ иоп 8о1из. 0 сееат ге§папсИ АгпиШ ге§18 сир]<Н(;а1ет! о т&Нсет атагитдие (Нет! ХЈшиз ћотип<,Јј <1е1ес<ло К(; (оИиз Еигорае соп1пс1о (Ап1аро|Јо818 I. 13. М. О. 88. р. 279). 26 Шс еИат 8с1ауогит ^еп4ет шпитегат 8ићт§атН; зЈМ^ие 1пћи(;аг1ат 1ес14 (Аи1арос1о818 111. 21. М. О. 88. р. 306). (Ји1 <1ит ап(;е 1трега1огет а<1<1ис4ј 1ш88еп1;, П181 тиНогит ћгасћИз 4епегепШг, еит рго(;ти8 тогз1ћиз 1атагеи(;. Ри1о ешт, дша <1ит ћипс Огесогит тоге (епз(;го орег(ит ћаћНи^ие 1пзоИ(;о ујДегип(; т<1и1ит, пои ћотјпет зе<1 топз(;гит аИ<1ио(1 ри(ауегип1; (Ап(аро<1о818 III. 23. М. О. 88. р. 307.)