Просветни гласник

НРИКАЗН И ОЦЕНЕ

1103

за ис10 заиимање и ноложај у лснвоту. Па ннак, ири свој једвакости социјадне средине и васпитања, какве разлике у карактеру и темнераменту, у тежњама и склоностима! Један је вредан и активан, други лен и млитав; ј један је високо моралан, с развијеним социјалним осећањима и јаким карактером, други лаког морала, саможив и слаба карактера. Или, један је трезвен и нозитиван дух, смособан за научно испитивање и логичко размишљање, а други [жнви у шимерама, илузијама и Фантастичним сновима... 1 - ; у: ОбарајуКи заблуду о урођеностпј карактера Пајо|ј је # отишао . у другу застрањеност. Оп припнсује духу готово мађнчки утицај на тело, и ако научна испитивања иотврђују л снажан утицај тела на дух. Конституција организма, хемијски састаи крви, Физичке особине нерава и здравствено стање унутрашњих органа ударају спажан печат на исиху човекову. Зна се да хинокондрија и меланхологија имају јаке везе с оболелошћу пзвесннх органа у нашем телу. Хипнотизам је дао маха да се моћ духа истакне и сувипте високо. А.ко хипнотичарева заповест може пореметити општа органска осећања субјектова, омогућитн Физичке покрете за које је човок у нормалном стању неспособан, и, најносле, пзменпти му свест о својој соисвеној лпчности, сав је тај утицај ипак ограничен на кратак период времена. Сем тога, има природа над којииа у дзвесном правцу ни највештији хипнотичар нема никакве власти. Пајо је пао у погречасу која је честа специјалистима и паспониранпм бранпоцима. извеснпх нреображајних идеја. Често ћете чути како спортисти и поборнпцн атлетике цреувелиаавају и иреузносе добре особине физичког одгајења. Изгледа, Божо прости, да човек не може бити ни карактеран, ни срећан, ако се није пентрао по снежним брдима. терао ногом велику кожну лоиту, дизао у вис метална ђулад, махао гвоздепим штапићима, пео се но ужетима или обртао на каквој дрвеној пречази. — Интелектуалци и данас, а некад су и то чиниди у много већој мори, с великом претераношћу уздижу читање и сматрају да је лек и индувидиуалном и социјалном злу само у проучавању велнких, парочито класичних аутора, којнма иробише главу веселој омладини. На дечје нгре, гимнастику, излете у ирироду, пливање, јахање и др. сличне телесне покрете гледа се с презрењем п омаловажењем као на радње недостојпе мудраца и учењака — И многп моралисти нису далеко од погрешног веровања да је проповедање моралних теорија и морално васпитање но школама поуздан лек против свих друштвених зала. Они су склони да социјално питање сведу на морадно и да велики проблем о неједнакости друштвених класа реше уздизањем индивидуалних каракчера и пропагирањем идеја о алтруизму и солидарности. — Окренпмо се сад чувеним економистима из недавпе нрошлости. Зар они нису све социјалне нојаве доводили не само у зависност него скоро у ропску потчињеност економским односима? И морал, и право, и васпнтање, и науке п уметностн, све је то било од незнатног утицаја на еволуцију друштва, јер је она готово једпно зависила од скономских односа у људском друштву. — Политичари имају такође својих заблуда и често верују да ове или опе установе, оваки или онаки закони могу преобразити друштво и изменити из основа његову конституацнју. Свп онн „имају разлог", али само „не толико" што рекао Његошев војвода Батрпћ. Да друштво напредује, да се неједнакостп ублажују, да нестане неравнонравности, да се уздигне јаван морал, да се наука распростре у све слојеве, потробни су сем погодних прпродних услова и опште ' расне способности још и радња економиста, и реч моралпсте, и дело научара