Просветни гласник

НГИКАЗИ II ОЦЕНЕ

1109

то треба да буде везано уз непосредне достуике ученичке а никако као предмет који треба уиетн у ирограм и нредавати и нспитивати у школи. Франдузи су у јодпом изузетном положнЈу, јер моралним поукама замењују Науку Хришћанску, али њихова невоља не може се подићи на ступањ приндипа. Питање о моралу, врлипама и страстима тако је задлетено, да га је врло мучно размрсити. Тешко је одредити гранпце врлина, иза којих се оне претварају у мане, ако пе у пороке. Ко можо тачно обележити кад и где храброст прелази у луду дрскост, смотреност у неодлучност, самопоуздаље у грандоманију, уредност у педантност, поноситост у гордост, доброта у слабост, штедљпвост у цицијашлук, послушност у понизност, истинитост у неуљудност и тп. ? И кад лично достојанство дође у сукоб са солидарношћу, како да се објасни коме се царству ваља приволети? Љубав према другима може бити и грех и врлина, исто као и љубав ирема себи и својима... Треба морално васпитавати децу не објашњујући им етичке принципе и не упуштајући се у теоретнсање. Будан надзор и стална иоправка погрешака то нека буде главно оруђе наставниково у снажењу ученичких карактера. * У другој књизи Савета Пајо уиућује наставнике како да се опходе .један лрема другоме, затим с месним властнма, са свештеницпма, са сељадима а нарочито с ђачким родптељима. Његове су поуке у главном разумне и оправдане п имају извесно демократско обележје. Овда онда Пајо је улазио и у појединости наставниковог оихођења, али то није од штете, јер боље разјашњава његове савете. Једно је питање у коме се не могу сложити сПајо-ом: суделовање наставниково у оиштинским изборима. Пајо донекле пма права: у место начела п праваца у одштинским изборима често се бије бој око личних н котеријских ннтереса. Али кад је у питању .један честпт кандидат с једне стране, а с друге какав себичњак или неморалан човек, наставник је дужан енергпчпо прићи праведној страни и одлучно се борити за њен успех. Остатп неутралап у том случају значн бити прећутни саучеснпк зла. Сем тога, у општпнским изборним борбама јављају се сукоби организованих страпака. Наставници не могу и не треба да остану ван политичких организација, ако су оне принцппијелне. Једно се само мора тражити он њих као н од све интелигенције : да воде начелну борбу, и да се служе часним срествима. . . Добро ради Пајо кад позива наставнике да шире у народ хигијенске доуке п да се боре против алкохолизма. Чпстота не зависп од имућности, јер и најсиромашнија породица може испуњавати извесне елементарне иогодбе чистоће. Алкохолизам је опак непријатељ човечанства у сваком догледу. Он слаби Физичку снагу народа, снпжава његов морал и сиречава интелектуални напредак. Пајо има храброс.ти да нападне и на дневпу штамду своје земље, тврдећи да је она већином у рукама богаташа и да је „врло снажан чинилац у деморализацији"... Хвалећи дољопривреду као пајглавнији пзвор богаства, Пајо тражи од наставника да воле село и да упућују земљорадиика у рационалном раду... У Саветима нма понављања идеја из Васаитања воље, нарочито тамо где је реч о организацији рада. Пајо показује наставницима од колике је штете дангуба а колико користи доноси смишљен и методичан рад. Он тражи од њих да спремају своја предавања, како би савесније и потпуније нзвршили своју дужност нрема деци. Прелазећн на читање Пајо препоручује да се не чита много, али да се чита разумно и да се бирају најбоља