Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1183

аФекту (нпр. гневу) који се — како је још Саиноза приметио — осећају најсдободнијим и ако су баш онда најнесдободнији. Али они су најмање свесни узрока ко.ји детерминишу њихове радње, те се за то и осећају слободним. У остадом, колико пута човеку досади борба и оклевање, умори га, и он прекида то мучно стање сумње и колебања^ било почињући нешто са свим друго, што му је прво на ум падо. а што с оним ранијим стањем нема скоро никакве заједнице, или одлучујући се наједном, разуме се, у правду на,]јачег мотива, —лат било и тако, што човек пушта случају да одлучи између подједнаког хоЛу и непу. Тако нпр. и деца чине, бројећи прсте, лишће или-дугмета, од којих последње има да одлучи, без обзира на то, које од унапред утврђених наизменичних значења (хо&у и неЛу) добије. Истина мпоги баш у тој борби, у размишљању, у предвиђању и оцењивању различних могућности, различних циљева одн. различних средстава за један одређени циљ, у грађењу планова и њиховом извођењу, у живљењу по извесним „принципима" — чиме се спречавају моментане нагонске радње — виде акте слободне воље или слободног бирања и одлучивања. Кад неко или нешто чисто механички спречи једну радњу одн. спречи уираво тело, које је покушало ту радњу, онда је то само један врло појмљив физички појав. Али кад се тело „спонтано" задржи и не учини по тренутном нагоиу (мотпву), онда то треба да је доказ слободне воље. Међу тим, спречавање једне нагонске радње од стране јаких супротних мотнва није ни у колико веће чудо, ного што је вршење такве радње, мотивисане једним свесним садржајем. Видели смо већ, да се чак и животпње науче побеђивати чулне мотиве интелектуалним. Гладна животиња ће први пут свакојако јурнути на плен, ма у колику опасност за то дошла; јеу не уме да предвиди ту опасност. Али, ако је већ толико пута искусила тешке последице једне такве радње, да их је добро запамтила. да ли ће и после тога слепо улетити у сличну онасност, коју сад тако јасно предвиди одн. ко.је се јасно сећа (јер се она, усдсд честог понављања, јавља у свести механички, по закону асоцијације)? Свакојаконе! Ми смо већ видеди да се дресуром, т. ј. стадним нонављањем једног искуства (одн. једне асоцијације), животиња, најзад, навикне користити се њиме. Оклевање, борба различних мотЦва, једном речи, изборие а не само нагонске вољне радње постоје дакле и код виших животиња. А. „практично" размишљање човекопо није ништа друго до борба мотива. Циен чак вели: „размишљање пли игра мотива" (ЂеЈЛј'. Л. рћуз. Рз. 6. А., р. 17), — и ако мишљење свакојако није само механичка асоцијација у Циеновом смислу. Само док се једни користе размишљањем, т. ј. и туђим или опште могућним искуством, које им разум (као способност мишљења) ставља на расположење, дотле другима ни сопствено искуство није увек довољно, ако су га само један пут искусиди. Честр еросветнп гдасник , II ењ ., св. 12., 1913. 80