Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛГУРЛ

1185

је на стларање његовог карактера. Познато је, да тешки удари судбе могу са свим изменити карактер једног човека. Истина врло важну улогу у стварању карактера играју и урођене емоционалне и водиционалне особине, урођени нравци емоција и реакција на њих, који се зову темиераментом. Само не треба заборавити, да и те природне диспозиције и склоности разрађује шкода живота. Зар и најфдегнатичнијег и најсангвиничнијег човека неће тешки удари судбе начинити „нервозним" и меланхоличним? Онај иак, на кога ни такве декције не би дејсТвовале не би био нормалан човек. У томе тако сдоженом карактеру леже скривени сви они многобројни узроци који, поред непосредних свесних мотива, одлучују (детерминишу) наше вољње радње. Само се, разуме се, дичност не може схватити, чисто механички, као прост збир свих тих узрока, тих урођених и стечених особииа. Психички каузалитет није механички каузалитет. Психолошка узрочност (мотивациЈа) није слепа механичка нужност иди психолошка нужност није неодовољив нагон, управо насиље, како вели Џ. Ст. Миљ. Ми нисмо машиие, већ имамо способност да мењамо свој карактер — самим собом : сама жеља, да се карактер промеии, веди Миљ , је један од најјачих услова који стварају карактер. У том смислу човек је слободан и одговоран за своје радње, јер је личност. како је још Аристотело учио, довољан разлог за све своје радње. Говорећи о слободи воље, ми, разуме се, нисмо никако могди имати у виду учење о метаФизичкој слободи воље или вулгарни индетерминизам, како га Вунт назива, по коме слобода значи исто што и безузрочност. Некаква трансцендентна воља (као гез рег зе, као ссшза зиг), како је Шоиенхауер учи, иди некакав Ђ интелигибилни карактер " човеков, који Кант чини одговорним за све детерминисане емпиријске радње човскове, не постоји за емпиријску Психологију. Воља као способност независна од мотива иди способност одлучивања и иротив мотива (сходастичко ИЂегит агђИНит ГпсИ^егепИаеј, не постоји. У остадом, такву безузрочну,. ни чим недетерминисану вољу, такву метаФизичку слободу не учи данас више ни један емниријски психолог и ниједан озбиљан научник, јер је принцип каузалности основни принцин Науке. То учи, колико је мени познато, још само Др. Бранислав ПетронијевиЛ и то у својим — „Основима емаиријске Психологије". По њему воља (одн. дух који има ту вољу) представља безузрочну, дуду самовољу, апсолутни почетак, анархију која не зависи ни од каквих узрока ни закона. Он познаје некакав >слободни или „спонтани акт свестн којим се производи једна извесна промена у свесном садржају", — промена, „којој не претходи никаква друга промена". Тај слободни, луди акт воље се може јављати — разуме се, само по г. ПетронијевиЛу — и без икаквих свесних садржаја „који би биди повод за његово 80*