Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1197

Могдо би се према свему мислити да је у некој вези с тим временом и радом кад је после неких седамнаест година српска књижевност добила од Вука „Први Српски Буквар." Али би свако такво тумачење било лишено основа. Вук, писац Буквара, не имађаше ничега заједничког с Вуком учитељем. Да је Вук у доба учитељевања у Београду састављао Буквар, ван сумње да би књига била онаква као да ју је састављао и сваки други писменији учитељ у Србији или и у Српству онога времена. Вук, састављач Буквара, могао је, можда, и завидети безбрижном животу Вука учитеља — али су му сада били пред очима са свим други, пространији смерови. Стога је потребно осветлити ову појаву: Вук није школски ни уопште педагошки писац — а у доба борбе за своја књижевно - правонисна начела пише Буквар! Појава. је ипак проста и природна. Вук је дотле већ био наштамнао зборник народних песама и огледе приповедака и загонетака; наштамнао је био и прву Српску Граматику; стигао је био и да је преради, усаврши и опет наштампа; израдио ,је и оштампао монументално дело „Рјечник." Свим је тим радовима ишао једном циљу, тежећи да књижевним језиком постане чист народни језик, писан, уз то, новом ортограФијом. Још је том циљу ишао и својим критикама, и полемиком, и — нарочито — прегнућем да преведе и наштампа Нови Завет, налазећи у овом раду ново и моћно средство за даљу пропаганду великог качела. А као ново средство јавио се и Бцквар■ Отуда Вук као писац Буквара, и стога је његов тај рад прожет сав теаденцијом нанредно - књижевном. Из његове преписке с Копитарем, док се Вук бавио у Немачкој 1823 и 1824, знамо да је још тада било речи о изради Буквара, чему је Вук и приступио наскоро по повратку дома. Тако је 1827 у Бечу, у штампарији јерменскога манастира, наштамнан „Први Српски Буквар, наиисао Ђук.Стеф. КараџиЛ." Садржина је ове књижице од седамнаест страна била мало пре тога изишла и у Вукову алманаху „Даници",за 1827 годину. Тако је Буквар одмах имао два издања. Еад се пажљиво прочита Вуков иЈзедговор у овој књижици, види се да се овај рад јавио као даљи резултат путовања у Русију и у Немачку и као изданак неколиких практичних покушаја Вукових у том времену. Предговор нам показује и друге мисли Вукове, које су у свези с главник предметом, те заслужује да се на њему нешто више задржимо. ,Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с иисмом — почиње Вук своја разлагања. — Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, нослати мисли своје на комаду артије; читати што су други писали прије двије хиљаде година, и написати, да могу други послије неколико хиљада