Просветни гласник

1200

ПРОСВЕ1НИ ГЛАСНИК

Али сада долази изненађење. И ако према реченом, писмена х нема у таблиди малих слова, којом се Буквар почиње; и ако га нема ни у речима и реченицама које су унесене даље као штиво („љеб," и т. д.) — у таблиди ведиких писнена стоји х на своме месту, између ф и ц! Сличних, техничких, омашака ииа. у Вука кад што и у другим делима. У „Рјечнику", на пример, унућује на реч које на потребном месгу нема. Али је, ипак, таквих, и сличних, примера мало. Урадивши ствар на основу своје ортограФије, Вук је додао „Славенска или Ћирилова слова, која су у нашим црквеним књигама 1- . Напомене које су после таблице тих писмена додане — а има их девет — јасно показују како та слова нити су еправљана нити су и иначе прикладна за сриски језик. Још излази да нека од њих уопгате и немају никаквога смисла. Ту таблицу и нешто штива из словенскога језика Вук је навео зарад противника, да га не би „огласили за јеретика" — то знамо из његових писама Еопитару — али је и тај словенски одељак имао тенденцију да посредно покаже како су и језак и правопис словенски нешто са свим друго према српском језику. Остало би још да се проговори о педагошком значају Вукова Буквара. Али то нити је задатак овога прилошка нити спада у наше послове. Једно је ван сумње: нрема свему што се у српским школама дотле имало Вуков је Буквар означавао највећи напредак. После првог познавања писмена изнесено је градиво у једанаест одељака, који садрже најпре слогове а за тим на слогове раздељене речи. Дванаести одељак има 31 изреку и пословицу (има их и књижевних и народних • у тринаестом су показана велика писмена; у четрнаестом су словенска слова; у петнаестом су показане „најобичније у наше вријеме" скра-. ћенице или „титле" за словенске речи; шеснаести одељак садржи символ вере; седамнаести молитву госнодњу; у осамнаестом су „знаци броја", а у деветнаестон делови из таблице множења — чиме се Буквар и завршује. Када се с оваквим Букваром и наставом која се има вршити по њему упореди ранији начин рада у српским школама, онда се тек може уочити. шта је све учинио Вук и за поправку наставе, Што, у осталом, и не бејаше главна задаћа његова рада. Он, истина, завршује свој предговор овим лепим речима: „Желећи од свега срца, да би се учење писма у народу нашему облакшало, написао сам овај буквар..." Али ми већ показасмо да је упоредо с тим ишла и ароиаганда Вукова. Пореди ли, пак, читалац с овим Букваром казивање проте Матије Ненадовића о школовању у доба протина учења, видеће најбоље каква је величина Вук и на тоие пољу рада!