Просветни гласник

ИАСТАВА И КУЛТУРА

1201

III Интимно.

Интимни живот Вуков првих година његова књижевнога рада није познат у многим појединостима, и тек се у узгреДним напоменама и белошкама може наћи нешто података. Кад је први пут дошао у Беч, Вук је становао заједно са СтеФаном Живковићем, преводиодем „Телемаха", и његовом женом Савком, Вуков отац и отац Савкин бејаху деца рођених сестара, према чему је Савка била Вуку сесгра, а Живковпћ му је био зет. Не бивши никада пре тога у Бечу, а сам теже покретан због штуле, Вук је онда у Живковићу имао као нарученог вођа. Када су се њих двојица 1814 растали у Срему — где је Вук остао а Живковић са женом прсшао у Србију — тада му је Живковић рекао да ће му од 18Р/2 ДУ К -. колико је од Вука у два маха био позајмио, вратити свега стотипу, а остало одбиће што је Вук код њега у Бечу живео нсколико месеца. Прилика је да је Вук код Живковића у Бечу седео од новембра 1813 до нролећа 1814 кад је отишао у Пешту, одакле се ио том обраћа Живковићу с порукама. Доцније је Вук имао засебан стан, али се и до женидбе и после женидбе аоглавито налазио у једном бечком крају, на Ландштрасу. Копитару нише 1814 из Будима: кад би, вели, знао да, се од књижевнога рада може живети у Дорнбаху, оженио би се „доље" па би се ту Настанио... Дорнбах је онда чинио једно од предграђа бечких, а сада је саставни део његов. У октобру 1816 пигае Вук Лукијану Мушицком како му је стан далеко од Когштарова, али му Копитар долази сваки дан по подне те од 6—8 часова разговарају и раде на речнику. А 28 новембра опет вели Мушицком: „Већ звони 12 сахати а морам ићи чак у град на ручак (зашто сам се синоћ обећао Коиитару) и да ово гшсмо дам на пошту". Такођер му је стан толико исто удаљен и од стана Давидовићева, а то је — пише он Мушицком — мало ближе него Петковица Шишатовцу. • У оно је доба „град" бно прави Беч, а то је данашњи центар његов, први варошки округ. У граду су становали — према природи својих послова — и Копитар, као чиновник у Дворској Библиотеци и као цензор, и Д. Давидовић као новинар, и Д. Фрушић и други. Ван града је био нразан простор — гласија — па су се тек онда врстала предграђа около. Требало је кад што повише труда и времена док се стигнс из предграђа у град, а ноћу је пролазак преко пољане био врло често и погибаон. Још за време првога бављења у Бечу Вук се, на Ландштресу,

V- Г ' " V 4 Г- '• •• ::