Просветни гласник

НАС1АВА И КУЛТУРА

1205

Истина Вук је, за то, осем ранијега гостовања у Шишатовцу добио два пута ракије од Мугаицкога. „Ја сам — пише му Вук у новембру 1816 — буренце са шљивовицом изнео у Беч и оточио у бутеље, пак сад пијуцкам с Копитаром и с Гагићем, и у ваше здравље напијамо: него не знам шта ћемо онда кад ово попијемо?" Други пут јавља како ће му остати само јодна бутеља, кад нешто ракије да Гагићу за пут. Вук је 1817 био ожалошћен смрћу очевом: 18 августа те године пише му из Шапца његов рођак и некадашњи старешина у Крајини Јевта Савић Чотрић да је Вуков отац а Јевтин стриц СтеФан преминуо на Петров Дан. Вук се с оцем није био вндео јогп од 1813 године. Ст. Живковић му је 20 септембра 1816 писао са Засавице, да му је отац жив и здрав, и да је Вука поздравио по стрини Анђелији. Дата ти седи код пекога свога комшије". Ади му већ у почетку идуће године — 15 јануара1817 —јавља: „Тата је твој изгубио вид и тешко је болан, тешко ће остати до пролећа. Ако ми се узможе послаћу му од бедности моје неколико талира да се зарани. Теби не смем ни говорити да, му што пошаљеш". Вук је Копитара најпотпуније карактерисао речима: „Е, то је био човјек"!? Данас стојимо далеко од онога времена, када је име Копитарево од савременика хваљено и, супротно томе, од других засипано најгрђим покудама. Стога се о његову раду и о личним поступцима његовим може објективно ■ судити. И кад би стајало у истину оно што су о њему његови, и српски и чешки, противници говорили, опет би српски народ за вечита времена дуговао највећу захвалност човеку, који је најзаслужнији за књижевни препорођај његов. Али овде није реч о такои оцењивању Копитара, већ се прилажу само цртице за ближе познавање интимног живота онога човека чији је рад имао толико значаја за нас. И покрај све оскудице у жељеним подацима ипак имамо нешто градива за слику човека Копитара. Тако, Копитар учи Вука да га у писмима не титулише "\Уоћ1§ећогеп и Носћ§есћег1ег већ да му рече просто аријатељу! На адреси писама треба да стоји само: господину, име, презиме и занимање. Тако је Копитар хтео пре сто година! Кад је сва Европа ударила била у погрду палог Наполеона, Копитар поручује Мушицком преко Вука, у новембру 1816, да архимандрит не хули у својим одама Бонапарте, јер „сад ни.је то никаква храброст нити мајсторија." Димитрије Давидовић, српски новинар и штампар у Бечу, напушта послове по неколико дана, а Копитар их се прихвата и свршује их на општу корист. Сазнавши, пак, како се Давидовић све више