Просветни гласник

62

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Овде се може поменути да је у садашњем програму због старих мера нарочито обраћена пажња у III разреду на рачунање с разноименим бројевима. Имао сам прилике да се уверим да код овог рачунања велики број наставника III разреда на своју руку део са метарским мсрама успешно ради с прелазом на десетне бројеве. У нацрту г. Др. Окановића отишло се у другу крајност: бројење преко 1000, десетни и прости разломци и четири рачунске радње с целим и разломцима стављено је у V разред. Што се тиче простих разломака, као мање потребан материјал нека остане у овом разреду, али о осталим бројевима потребно је да се што научи у IV разреду, као у последњем по закону обавезном разреду. Иошто је г. Др. Окановнћ за прве четири године скратио програм и смањио број недељних часова из математике, то би требало што проговорити о радном школском времену. Чешће се чује да је због честих празника и распуста школско радно време кратко за извођење програма. Ради бољег објашњења узмимо једну школску годину и по њој одредимо радно школско време. Тако на пр. школска 1912.-1913. година од 1. септембра 1912. до 1. јуна 1913. има свега 200 радних дана. У то време не урачунава се испитни месец јуни (због неуређености надзора), недеље и 34 дана распуста, нразника и причешћа (ови су дани овако распоређени: понедељник 7, уторник 5, среда 4, четвртак 6, петак 6, субота 6, недеља 2; због помицања дана у календару сваке ће године понеки празници падати у недељу). Ако се премл садатњем наставном плану узме да у шест радних дана има четири часа математике, онда ће за тих 200 дана бити 133 часа математике. Тај број часова довољан је да се савлада и с примерима утврди градиво из програма. Не може се ваљда тражити да се сва вежбања и задаци из одобрених помоћних књига мора.ју с децом радити. — Према оваквом стању не изгуби се баш толико времена, да би требало програм осетно скраћивати. Кад се садашњи нага програм из математике у основној школи упореди са ирограмима осталих народа, лако ће се уочити да је наш програм доста сличан са њима, само би га требало на неким местима поправити. Мора се признати да је основа садашњег програма (само да се у детаљима измени) боља од нацрта г. Др. Окановића. Предложеним нацртом г. Др. Окановића не би се пошло унапред у настави овога предмета.

III. На послетку може се изнети и један предлог програма из математике за наше основне школе, којим би ее могло послужити, док се не изради један заједнички програм на међународном конгресу математичара.