Просветни гласник

ТПКОЛСКО КРЕТАЊЕ

85

Госиођаца Би&езае, која потпуно верује у саиоваспитање, није се устезала да т Франдуској отвори школу засновану на истим основама: „Прве четирп недеље у школи, вели она, потпуно су ме обесхрабрцле, ношто се деца нису могла задржати код ма каквог рада више од неколпко мииута. Нисам могла успетп да пх ма чпм заинтересујем". За првих пет недеља резултати су тако мало одговарали аезину очекпвању да би ВиЈгезпе потпуно малаксала, да у ње нпје било чврсте вере у успех. Ну, носле Божића у њезиној школи деси се неочекивана промена. Деца су сама прилазила орманима п из њих узимала предмете који су им дотле само нзазивали досаду. Сама су по себн пристунала раду п изгледала су срећна, што су овако пребр.однла и савладала .једау тешкоћу! Изгледа да су од тада постала господари својих нерава. Не помишљајући више да се свађају и препиру, узајамно се номажу: васпоставио се дух дружељубља; раде често двоје по дво.је п веома полажу на одобраиање својнх другова. Какво дете, које његова уобразиља далеко однесе од места на ко.јем се налази, напослетку се утиша п умири. Оно не трчи више по имагипарним предметииа и потврђује оне речи г-ђе Монтесори: ,,да но треба ништа чинити да се и сувише изазива уобразиља у каквог детета, пре но што је оно стекло мишпћну окретност, која ће бити тако важна за његову будућност". Наставио градпво је у овој школи такво да се њим цпља на развијање чула методичким вежбањем, п нарочито чула пинања. Учоници успева.ју доста брзо, да, при везаним очима, обележе и изразе танане разлике између разнпх врста хартије, матернја, тегова и облика. Само нм треба именовати преднете које нипају. Помоћу рељеФие азбуке дете убрзо научи да чита. Једно дете од четпрп п по годипе после вежбања од неколико минута сваког.а дана научило је за де*сет дана сва слова, и ускоро је за тпм умело да их испише на црпој табли. Г -ђца Ви&езпе је овде уочпла важност лепога у васпптању. Замењујући бела и црна слова, која се употребљавају у Ита.шји, словима и бројевима на црвеној или зеленој харици, запазила је код деце врло значајно интересовање. Уметничко осећа.ње може се дакле развити још врло рано. Умешан избор слика намењеннх дечјпм собама може врло много номоћп овоме и Монтесори веома цени напоре учињене у овом погледу. У истом реду идеја г-ђца БиГгезпе је убеђена да је љубав према музпци урођена код већине деце и да на њих има мађијско дејсгво, и тога ради и музику сматра да је и она један између највећих помагача при васпитању. Тако је исто и са пгром која својим ритмичким покретима одговара урођеној потреби младежи. И она придаје велику важност љубави и обожавању према природи и сматра да је неопходно изазвати децу да јој посматрају Феномене п да се дпве њезинпм лепотама. Г-ђца БаЈгезпе тврди да су јој пдеје г-ђе Монтесори о дпсциплини с прва изгледале врло револуционарне, али да ју је пскуство утврдило и убедило о њиховој оправданостп. Еазне ст непознате и једпно издвајање је погодно средство које је она употребила свега једном. Да би се регтлисало дисциилинско правило које се прпмењује т школи Монтесорп довољно: је рећи да свако дете ужива потпуну слободу коју може пожелети и зампслити, само да њом пе смета п пе досађује другима. Други један припцип који јој је такође изгледао чудповат у овој установи, био је онај да се никад не поправљају погрешке које би учинило какво« дете. Искуство јој је показало да је и тај принцпп врло добар и члк изврстан. Треба подстицати сваки напор који иотиче од стране дечје н рећп