Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

ности полова у школи. Исто тако и у погледу педагошком, зар се нема ништа да постигне у заједничком васпитању дечака и девојтаца? Утврђено је и призпато је већ да су девојчице, у почетку школовања много напредније и развијеније у погледу душевне зрелостп; да су оне. у опште, много сталније у свом начину лојимања и разумевања ствари, да су умешније у говору, да су отвореније у изражавању својих мисли, много одареиије дм изложе п пзнесу какво питање. Нема ли зар повода да се извуче сва корист из ових диспозицпја прп настављању матерњсг језика, исторпје, живих језпка? И „благо опхођење" младих девојчпца, пеће ли зар покадшто умерити и сувишну бруталност наших дечака? * Обавезна настава у Швајцарској — Швајцарска је земља у којој је похођење школа пајбоље ; то је, уосталом, иозната ствар; може бпти да је у том погледу на првом месту. Узроцп су многобројнп, разнолпки: превласт протестантизма, дуго ирипремање за слободу, потреба компепзације знањем п енергпјом грађана, малени обим земље... и мален број сгановника, индивидуалнп и пационални понос, којим се тера у крајпост, свети карактер закопп. Ну, овој одлпци треба додати јога и ово обележје: у Швајцарској законито потпскпвање школског одсуствовања је брзо и примерпо; сваки то зна: нико ,се лако не излаже да буде кажњен и да га околина осуђује; преступи су и грешења- против закона врло ретки. Чврсто одлучени да чине употребу од закона, Швајцарци тако рећи њима се и не служе. * Осигураље наставника и ђака — Вароши Лајпцпг, Миихен п Беч недавно су на себе примиле све тропшове који су памењенп на оспгураље наставника п ученика против сваког несрећиог случаја, који би пи се могао деситп у разреду, лабораторлјн, гимпастпчкој дворнпцп, при ескурзијаиа нтд. Ово .је .једна од иајплеменптијих идеја и веома похвалпа, кад се помислп да се преко године стотинама ђака рапи и повреди по немачким школама, и кад се помислп па оиај страх, да не буду изведепи па суд. којп спречава мпоге и многе наставнике да руководе практичпом наставом и вежбањима како би хтели. * Немачка је 1911 годипе имала 66537 осповних народних школа са 10,310.000 ученика, 148.000 учитеља и 39.270- учитељица. 1901 износио је број ученика на једнога наставника 60,9: 1906 58,4; 1911 — 54,9. У Бруској је тај број 56 1 /.,, у Баварској 56,7, у Виртембергу 57,8, у Саксонској 54,7. * Штедеонице по школама — У већини минхенских школа намештени су аутоматски апарати који избацују печатану ознаку о уштеди, чим се у њих спусти новац од десет ПФенига. Ове се ознаке налазе смештене у двадесет преграда, кад се преграде испразне онда ее одељак у који пада новац, један пут недељно носи у Главну комуналну штедионпцу. 1911 у шездесет школа мипхепских нотрошепо је 15000 ових књижица са маркама и предато .је на штедњу 45000 марака. Интересантпо је забележити да су много више дале на штедњу школс по периФеријама и из предграђа, него ли и пз богатих квартова.