Просветни гласник

БОЖИДАР ПОПОВИЂ, резервни пешадијски поручник, суплент Књажевачке Гимназије. Тек што је чврстим кораком ступио у живот, кад је у њега с побосом и надом гледала породица, школа и наука, Бошко Поповић паде као рано поксшен цвет ! Син старога проФесора Г. Јање Поповића, директора Књажевачке Гимназије, Бошко Поповић се, по свршеној гимназији, уписао на филозофски Факултет, и прошле године постао очев колега: суплент Књажевачко Гимназије. Чим је ступио на Универзитет, предао се одмах студији геологије и миеералогије, с највећом вољом и љубављу. Био је један од највреднијих студоната. Његов рад није се ограничавао само на кабинет; учествовањем у многим екскурзијама и самосталним вежбањима, он је већ био постао одличан радник на терену. Као студент израдио је детаљву геолошку карту једног дела Заглавка, с геолошким описом тога краја. Овај му је рад био награђен светосавском наградом. У прошлим ратовима, и ако болестан од слепог црева, учзствовао је као потпоручник, и по свршетку произведен је за поручника. На војној дужности остао је све до јануара @ве године. Овога лета учествовао је у експедицији која је, по налогу Академије Наука, израдила прегледну геолошку карту Старе Рашке (Новопазарског Санџака), И поред грозница које су га, услед силнсга напора, на целом путу пратиле, он није знао за умор, и увек је најрадије приетајао да обиђе и најсавесније картира терене који су били најнеприступачнији. Својим радом потпуно је доказао да је био достојан ове части коју му је указала наша највиша научна установа. Са ове експедиције вратио се у Београд 11 јула, да сутрадан. још заморен, оде на војну дужност као резервни норучнвк, и да после кратког времена падне на пољу части. И као што се одликовао вредноћом, неустрашљивошћу и савесношћу на научном, исто С(Ј тако истакао и на бојном пољу, и погинуо је у славној битци на Церу, као прави јунак, водећи на јуриш своје војнике. Питоме и благе нарави и отменог понашања, Бошко Поповић је био одличан и омиљен друг. Члан ОбилиК а и учесник у свима студентским маниФестацијама, он је био убеђен иристалица југословенског јединства. Просветни Гласник 5