Просветни гласник

СВЕТЛИ ГРОБОВИ

61

и Отаџбина војнвка на бојном и просветном пољу, и породица мужа и оца, у доба кад им је био најпотребнији. Т.Г. И. СТАНИСДАВ Р. СОНДЕРМАЈЕР, ученик VI разреда Друге Београдске Гимназије и добровољац. Међу студентима који падоше бранећи Отаџбину, блиста и име Станислава — Сташка — Р. Сондермајера, седамнаестогодишњег дечка, ученика VI разреда Друге Београдске Гимназије. Син нашега уваженог хирурга Г. Др. Романа Сондермајера, санитетског пуковника, и његове супруге пок. Љубице, рођ. Ђурић, Станислав се родио у Београду 5 септембра 1897. Васпитан у својој отменој кући, окружен рођацима ОФицирима, он је још у детињству запојен жарким патриотизмом. Био је узоран ђак, сав прожет осећањем дужности, скроман, скроз лојалан, мио друг. У његовим очима тињала је увек необична искра зрелог разбора и мушке одлучности. Писац свих редова. као његов проФесор и разредни старешина, уживао је увек у његовом отменом, дискретном држању, и поносио се таквим ђаком. Регка породична трагедија: два дааа по мобилизацији, умрла му је мати, и њена смрт ранила је смртно његово срце; али он ипак упорво тражи да иде у рат, и одлази на бојгште, пун пламеног гнева против обесног наиадача. Одређен на службу у најближу позадину, он преклиње да му се учини част да уђе у борбенп ред, и гине јуначки с пушком у руци, смртно погођен непријатељским зрном у главу. По годинама још дете, али већ прекаљен на жару патриотизма, срцем дорастао за бојни окршај, он је пао као рано покошен клас, поневши у гроб све наде које су у њега полагане. Отуда његова емрт највише потреса нашу душу, Од срца жаљев, тако млад а већ тако славан, мади јунак борави вечни сан на пољу части. Нека му је вечно славно име међу нама ! М. И.