Просветни гласник
СВЕТЛИ ГРОВОВИ
55
Ванредно добар и отворен човск, Доброгав Урошевић је био један од најомиљенијих другова у друштвј . В. К. П, МИЛ.АН Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ, резервни пешадијски капетан, професор Нишке Гимназије. Син Јована Димитријевића, надзорника Фабрике, и Јелисавете, Милан Димитријевић родио се у Крагујевцу 26 августа 1866. Основну школу и гимназију свршио је у Крагујевцу, а природњачко-математички одсек Велике Школе 1888. ПроФесорски испит полагао је из ботанике и зоологијо 1891, са темом „О биљном ткиву". Био је наставник у Горњем Милановцу, Крагујевцу, Врању, Нишу итд. 1899 био је надзорник народних школа у округу пожаревачком. Као резервни пешадијски капатан II класе, Димитријевић је учествовао у оба рбта, као командир чете. У српско-турском рату одликован је сребрном медаљсм за храброст, а у српско-бугарском рату. за понова осведочену храброст при бугарском упаду код Св. Николе, где је неустрашиво остао бранећи положај са својим трећепозивцима, одликован је нашим највећи.м ратним одличјем Карађорђевом Звездом са мачевима. У овај рат кренуо се болестан, и кад му је један друг саветовао да тражи одсуство док се не опорави, он му је одговорио: „Кад се иде за ослобођење Босне, ићи ћу макар ме на колима носили". Велики родољуб, он је препутовао све српске земље, нарочито Босну. Она му је увек лежала на срцу; и своју на.јомнљенију песму »Аој, Босно, сиротице клета" левао је увек кроз сузе. Погинуо јо у тој Босни коју је толико волео, и кроз коју је често путовао, на Хану Брду, у месту Копити, од непријатељске гранате, која га је, поткопавши земљу пред њим, смртно контузовала. Изнесен је из борбе на рукама својих војника, који су га необично волели. Спреман и врло савестан проФесор, Димитријевић је јако волео своју струку, и за време рата није заборављао на њу. По Косову ц брегалничкој области, за време затишја, он је стизао да скупља биљке, и донео је из рата лепу ботаничку збирку, која му је била жава успомена на српска поља и планине кроз које је пролазио. Човек живог темперамента и пун младалачког интереса за опште ствари, Милан Ј. Димитријевић — »Јота"—у својој четрдесет осмој години изгледао је младићски свеж и оран, и био је вазда омиљен друг и одан пријатељ. Оставио је два одрасла сина, једног правника и једног свршеног матуранта, дајући им свстао пример љ^бави према домовини. У њему српска просвета губи врсног наставника, и његови многобројни пријатељи сачуваће му братску успомену. М. II. 5*