Просветни гласник
58
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Милан Радојичић рођен је 28 јануара, у Треавцима, среза жупског, округа крушевачког, од мајке Персиде и оца Стевана РадојичиКа, свештевика. Свршио је Алекспеачку Учитељску Школу 4906, и осам годиеа је показивао најлепше одлике на пољу учнтељског рада, увек оцењиван одличном оценом, и остављајући вајлепше успомоне у местима округа крушевачког где је био са службом. Септембарска мобилизација 1912 затекла га је као наредеика ђачке чете. Још је свима у успомееи његова журба тих дана да стпгве на мобилизационо место. Прекомандован у I прекобројни пук, оставио је своју иородицу и похитао у одбрану своје потлачене браће. Био је у свима борбама, од границе па до Битоља, затим је учествовао у разбијању последњих остатака ЈДавилове војске у Албавији. За своје храбро држање произведен је још у почетку турског рата за резервног потпсручника н одликован медаљом за храброст. За време бугарског рата био је на границп према Арнаутима, а доцннје на положајима око Штипа. Када је букнула арнаутска побуна, понова је видео Албанију, и тада је дао редак прнмер храбрости у сузбијању крволочних Арнаута. Из свих тнх окршаја вратио се поеова у загрљај својих милпх. За Храбро држање одликован је понова медаљом за храброст п произведен у чин резервног поручника. По свршетку рата, добио је учитељско опредељење у месту свог рођења и био десна рука својим старим родитељнма, нежан супруг п отац, понос својпм сестрама. Алн за кратко време дошла је нова, журва мобилизација, и он понова оставља огњнште п полази у бој против српског злотвора, пун поеоса и храбростн, да сс више не врати. У крвавој борби, пао је храбро, као што је и доликовало његовом ранијем јунаштву, рањен смртно у трбух. и издахеуо не дочекавши да види мале близнаке, који се пред његову погибију појавише на свет. Утеха му је у последњем тренутку била да је одужио свој дуг Отаџбини, да је положио свој живот на олтар највише светињс, за име и част српског народа. Његову прерану смрт оплакују: отац, мати, супруга, четири сина и четири сестре. Он је био родитељима јединац и највећа нада, али светло име које озтавља олакшаће им претешки бол. Њега жале сви који су га познавали, и сва околина у местима где је био учитељ. Пун правичности и непристрасности, свуда је оставио најлепше успомене. Нека у друштву наших храбро палнх витезова нађе и он свој вечни одмор. Међу нама му остаје славно сећање.