Просветни гласник
ХРОНИКА
41
касно, онда кад су предавања у Београду и Загребу била у велико лЈОчела, тако да су студенти већином били већ уписани на коме од та два факултета, па нису потом ии прекидали се.местар. Очекује се, међутим, да ће идућег семестра бити на овом факултету 500 -1000 студената. Да би се олакшало смештање студената који буду долазили са стране, установљен је Студентски Дом: њему је намењен цео трећи спрат факултетске зграде, где је з'а сада намештено 50 постеља, са свим потребним стварима, умиваоницима и т. д. Овде ће моћи студенти одседати привремено, док не буду себи нашли стан у граду, а доцније ће ту моћи остати на сталном становању сиромашни студенти (благодејанци). Ђачка трпеза за сада није основана, већ је за студенте погођена храна у једној од првих градских гостионица, ио цени од 5 динара (20 круна) дневно (ручак и вечера). У универсигетској згради има међутим простора и за смештање ђачке трпезе, ако ова доцније буде основана. Факултет -има довољан број пространих, светлих и здравих учионица, две велике просторије за читање, библиотеку, семинаре и т. д. У великом дворишту налази се огромна гимнастичка вежбаоница, у којој се сада вежбају и соколи, који су образовали и једну университетску секцију. Узгред буди речено, Соколство јако напредује у Суботици, и у овом друштву нашла се заједно најбоља и најодушевљенија буњевачка српска и хрватска омладина. Суботица је велики и леп град, трећи по величини у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, и веома важан по своме пограничном положају. Становници његови, у претежној већини Буњевци и Срби, који су, толико некада патили од притиска насилне мађаризације, поздравили су отварање Факултета у своме граду са највећим одушевљењем. Очекује 'се с много разлога да ће духовни утицај Университета бити одсудан у будућности овога града. Нарочито се очекује од омладине, у коју сви ми полажемо сву наду за будућност нашу, да ће она, својом способношћу за идеално одушевљење великим циљевима, уносити много више широкогрудости, истинске љубави и узајамног поверења међу поједине фракције нашег троименог народа, и тиме тек истински засновати нашу националну и нашу политичку будућност.
Д-Р МИЛОРАД НЕДЕЉКОВИЋ професор Правног Факултета у Суботици