Просветни гласник

просвеТни гллснш<

ту има нешто велико што се дешава. И, заиста, дешавало се, остваривало се нешто велико: старији, ма и не били до краја убеђени у захтеве-млађих, признавали с.у, ћутке, да су пека нова осећања, њима не потпуно позната, односила победу, Они су моралн признавати да су пали, ма како честито, као што су млађи поуздано знали да су били само израз нечега новога што је, неповратно, добило победу над старим. Познат је крајњи резултат те борбе, која је, и поред делимичне оштрине више покрета и топа, но мисли и речи, била готово елегантна. Познато је да је изабрат одбор седморице, који је добио мандат за израду Статута тога јединственог друштва. Добивши такав мандат, одбор седморице је, уз сарадњу делегата свих осталих друштава представљених на томе београдском збору, израдио и начела по којима има да се дође до једног друштва средњешколских наставника у целој нашој отаџбини, као и сами Статут тога уједињеног друштва. Та начела, примљена необавезно на београдској скупштини, гласе : „Приликом 25-годишњег збора Српског Професорског Друштва, а првог после уједињења, одржаног 5, 6 и 7 октобра 1919 у Београду, прокламовали су делегати професорских друштава из Београда, Загреба, Љубљане, Сплита и Сарајева и представници професорских колегија из Карловаца, Новог Сада, Подгорице, Цетиња, Колашина и Даниловог-Града, Уједињење свију иокрајинских друштава у једно друштво. „Статут за то друштво израдњће се по овим начелима: „Начело I. Досадашња друштва средњешколских наставника у нашој отаџбини образују једно јединствено друштво средњешколских професора, које ће се звати: Професорско Друштво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а чије ће седиште бити у Београду. „Начело II. Јединствено друштво представљаће за сада одбор од ових лица: г. Д-р Светолик 11. Стевановић, директор; г. Миодраг Ристић, професор; г-ђица Милева Петровићева, наставница, •— сви из Београда; г. Бранко Живковић, директор из Земуна; г. Стјепан Павичиђ", професор из Земуна; г. Д-р Павао Пестотник, професор из Љубљане; г. Марко Вилић, професор из Новог Сада; заменици: г. Д-р Данило Катић, г. Драгутин Костић и г. Д-р Сима Марковић, професори из Београда. „Начело III. Дужности одбора су: да што пре обави прииремне послове и сазове главну скугпптину. „Начело IV. На главну скупштину долазе сви чланови досадашњих покрајинских друштава и чланови колегија из крајева где ова друштва не постоје. Вреде и пуномоћници. „Начело V. Из техничких разлога, поред централног одбора задржаће се у појединим покрајинама ниже јединице, које би као пододбори имале свој одређени делокруг. То је нарочита потреба док постоје покрајинске владе, које имају ингеренције на гамошња просветна и сталешка питања. Према томе би пододбори, што су до сада чинили одбори провинциалних друштава, били посредник између покрајинских власти и професора у покрајини, док би централни одбор био посредник између Министарства и пододбора. „Начело VI. Јединственом друштву потребан је и јединствени заједнички централни орган, који ће се звати „Гласник Професорског