Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

народа, рад извођен пре рата, као и у току самога рата. Професор г. С. Мусулин, секретар друштвени, прочитао је свој извештај, у коме је, поред осталога, нарочито говорио о предмету који, у првом реду, занима скупштину: о спајању постојећих друштава у једно једино друштво, задржавајући, ипак, покрајинска друштва. Говорећи о томе, г. Мусулин је саопштио скупштини да је Управа, шиљући своје изасланике у Београд — председника управе, Д-р Карлића и члана, професора Крмпотића на скупштину 1919 год., дала им ову директиву: „У принципу, усваја овај управни одбор мисао уједињења свих професорских друштава у Југославији. При том треба да досадашња покрајинска професорска друштва остану као секције нове средишњице с делокругом у главном истим као и до сада. У осталом су делегати слободни према развитку дебате". У завршном делу свога извештаја, секретар, професор г. Мусулин, понавља предлог управе, наглашујући, нарочито, да управа жели да хрватско друштво средњешколских професора задржи свој потпуни досадашњи делокруг и своја правила као секција јединственог Професорског Друштва Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу. Образложујући тај предлог, г. Мусулин вели у своме извештају: „Наш сталеж чека сад велики просветни рад, а и тај мора да буде јединствен. Уједињење свих професорских покрајинских друштава у једно друштво има да омогући тај рад и да буде један од темељних камена-у јединственој згради наше народне југословенске културе. Али ни с традицијом се не може преко ноћи прекинути. Деловање нашега друштва било је сувише широко, корени тога рада дубоко уврежени баш у Загребу. Ту постоји наше друштво већ шеснаесту годину, док му заметак пада десет година напред у год. 1895. Рад се нашега сталежа зрцали у „Наставном Вјеснику", који ту излази без прекида већ двадесет и осму годину. Већ трећу годину издаје наше друштво за средњошколску младеж лист „Омладину", која баш ове године постаје опћи југославенски ђачки лист, јер је пригрљава младеж из свих крајева наше државе. Наше је друштво издало и цијели низ врсних помоћних књига за средњу школу, којима се служила и служи једнако хрватско-срлска као и словенска младеж. Наше је друштво скупило у себи скоро све средњошколске професоре Хрватске и Славоније, а многе из Босне, Херцеговине, Далмације, Истре и Словеније. Оно располаже великим душевним и материјалним капиталом. То се све не да, не може и не мисли прекинути и обуставити. Зато одбор предлаже да наше друштво остане као секција јединственог Професорског Друшгва с досадашњим својим дјелокругом и не мијењајући у основи своја правила." У дебати која је настала после извештаја г. Мусулина, развијају се, проширују се поменута два мишљења изнесена на конференцији: јединствено друштво, поред кога осгају покрајинске секције, са својим правилима, имовином, делокругом рада, и савез друштава. Пошто је много потребније знати ово друго мишљење, ми ћемо навести, најпре, говор-