Просветни гласник

47

нике који су њега заступали. Тако, први говорник у дебати професор г. Новљан (из Истре) „усваја ону тачку приједлога нашега одбора, да друштво остане, како јест, са својим радом, али је и за то да се ново наше заједничко друштво потпуно изгради, а да се уједно изричито изрази шта та палача — (јединствено друштво) има да буде и чему има да служи. Он је надаље за то да се та нова палача назове: Савез Професорских Друштава. Кад тај савез буде изграђен, онда ће становници оних старих кућа — (покрајинска друштва) одлучити хоће ли оставити своје старе куће и уселити се у нову палачу. Много имамо рушевина, па не треба још идаље рушити, прије него сеизгради." —Професор г. Д-р М. Петањек подноси свој предлог: „Друштво Хрватских Средњошколских Професора на својој изванредној скупштини 10 сијечња (јануара) 1920 закључује: „1. да је вољно приступити у „Савез Професорских Друштава у Краљевству С. X. С." придржавајући си самосталност и делокруг у смислу својих правила; „2. да сједиште „Савеза" буде наизмјенце три године у Београду, три године у Загребу, а три године у Љубљани; „3. у „Савез" бира свако професорско друштво једнаки број делегата, који чине управни одбор; „Овај ће одбор израдити правилник савеза и поднијети га на одобрење појединим друштвима, а ова ће након прихвата тога правилника коначно одлучити о приступу и провести заједничку организацију." —Професор г. Ф. Лукас вели: „То што се хоће данас извести, противи се правилима друштва, а она су предвидјела оваков случај, да би се каквим насиљем могло изиграти друштво. Што одбор предлаже, то је заправп распуст друштва, јер оно неће бити више суверено, него овисно о неком другом одбору." И, најзад, проф. г. X. Волф: „каже да му је г. Ристић говорио из душе, али је ипак против приједлога одборова— Говорник би ишао и даље на иушу народног јединсшва, а мисли и векина назочних (присутних), али шакшички разлози су ирошив шога. Узрок је шому полишички моменаш." Мишљења, супротна овим, заступали су остали говорници, присталице јединственог друштва, као г. г. П. Сердар; Бранко Живковић, равнатељ; Д-р С. Босанац, школски надзорник; Ј. Ивакић и Д-р Ј. Турић, који су, још, тражили да се друштво зове „друштво југословенских професора", а не друштво професора С. X. С. Најзад, после дуге дебате, дошло је до гласања о предлогу Управе друштва. Од 145 гласачких листића, 80 их је било за усвајање управиног предлога, а 65 против предлога. Нотписани је, намерно, изнео сва гледишта која су се чула на загребачкој скупштини, и то онако како су изнесена у поменутим стенографским белешкама. Он је то учинио поглавито с тога што за коментар скупштине и, следствено, формирање мишљења о ономе шта бна пред-