Просветни гласник

оцене ii прикази

номско обнављање ако се не поправи морал, који је тако силно уздрман. У осталом, зар може бити правог економског обнављања ако пустимо да људи сасвим подивљају? Зато ја и мислим да је сад најпрече, поред школа и правилног рада у њима, растурати у народ књиге о васпитању, али које ће у истини помоћи васпитање. То знани, у најмању руку, ако не и више, колико набављати и растурати по народу добру врсту оваца, свиња, говеда или нових плугова, копачица и других справа, којима ће се рационално обрађивати земља и подизати материјална култура. И доиста, моје је уверење да прави, мудри државници и сви културни, честити синови нашег дивног народа морају очекивати праву обнову земље од праве обнове моралне културе, а томе ће помоћи правилно, много боље него до сад, васпитање народне омладине још у породици, у којој се још непрестано не уме да васпитава у свему како треба. Зато томе треба да помаже овај спис. А да би се циљ постигао, водило се рачуна да цео састав буде што краћи, да излагање буде простије, лакше, али без штете за саму ствар. Обухваћено је што је најпрече да зна сваки отац, свака мати, и све је то проткано народном филозофијом, класичним примерима, јер то онда више поштује читалац, особито мање спреме. На послетку, овде онде додати су и поједини примери из праксе, да се не би рекло да је спис гола теорија, далеко од обичнога живота, у коме мучно да се може остварити. Хоће ли овај спис у овом, за васпитање наше омладине, најкритичнијем времену помоћи да родитељи који га буду читали што боље одговоре својим дужностима, нека то цене други. Циљ је мог приказа да изнесем само иобуде за овај састав. Ништа друго ја нити бих хтео нити бих могао рећи. љуб . м. протић Једна нова историја сриско-хрватске књижевносши [ ) Име д-р Драгутина Прохаске довол>но је познато свима који се баве нашом науком. Са д-р Вранком Водником, г. Прохаска заузимд једно од најистакнутијих места међу савременим хрватским књижевним историчарима. Њих двојица су унели модернији дух у застарела филолошка схватања по којима се књижевна историја до скора обделавала код Хрвага. Са више или са мање успеха они су израдили скоро еву историју књижевности хрватске. \~' , Д-р Прохаска је прошле године објавио једну ноиу књигу. Он проширио делокруг свога научнога делања и покушао је да заједнички изложи и хрватску и српску књижевност. Не улазећи овде у питање да ли је било потребно и корисно из групе југословенских књижевности издвајати и проучавати као засебну 0 Др. Драгутин Прохаска, „Преглед хрватске и српске књижевности. 1део, до реализма (1880)". — Загреб, 1918.