Просветни гласник

50

да орган, „Наставни Вјееник", остаје, да ђачкп часопис „Омладина" остаје, као и сва остала, дотадашња, садашња и будућа активност друштва хрватских професора. У томе лежи, бар за потписанога, објашњење оваквог развоја дебате на загребачкој скупштини. 1-1, ако би мишљење потписанога било тачно — а чланови нашег професорског друштва имају оригинални материјал на коме и сами могу стварати своје мишљење и проверити наше — онда се рад на идућој, општој скупштини приказује веома добро. Сви они наши другови који су схватили да постоји један југословенски народ, са три своја дела, и који желе да манифестације рада сва та три дела буду упућене ка једном једином, истом циљу: ка стварању свести о једној јединој држави једног јединог, југословенског народа — сви ти другови, лојалношћу своје мисли и својих радњи, успеће да се, код јануарских неповерљиваца, разбију осећања неповерења и бојазни. Млађи, са прошлогодишње београдске скупштине, неће, заиста, и на тој првој скупштини југословенских средњешколских наставника, бити последњи, вером и активноигћу, на унитарном раду. МИОДРАГ РИСТИЋ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Како да васпишамо синове и нћери ? Књига за родитеље. Изложио Љуб. М. Протић. 1920. У Београду. Цена 6 динара. Рат је начинио лом и пустош. Он је, сем толиких живота, упропастио и многа наша економска добра, па је страховито оштетио и моралну културу. Министарство Просвете мора зато бити и Министарство Обнове. Оно мора обнављати старе и подизати нове школе, ради просвећивања народне омладине и народа. Оно мора просвећивати народ, да би га подизало и морално, будући смо у моралу много посрнули, јер без овога неће вредети ни економско обнављање. Средство су за то све школе. Али томе и сем школа морају помагати сви просвећени синови ове земље који нису морално посрнули, и то на све могуће начине који ће водити ка циљу. А најбољи је пут за то: утицати да омладина буде боља, што се постиже једино правилним васпитањем и у породици, још од рођења. Томе треба да послужи и књига чије је име горе исписано. - У васпитању наше омладине наступила је страховита криза, која је све већа, судећи по свему како је у животу, како је у нашем друштву после срећно завршеног, славног ратовања. Ми се ипак сви надамо бољој будућности, која ће и бити боља, али само под погодбом да сви будемо бољи. Неће ништа помоћи еко-