Просветни гласник
ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСН1П<
ио што ће Јоаким Вујпћ почети да штампа евоје преводе истих писаца. Књига о „Робинзону" преводи се готово у исто време и код нас и код Хрвата. ПЈга више, код нас се преводи два пуга, и превод Јоакима Вујића, који се зове „Млади Робинзон", излази ускоро после хрватског „Робинзона Млађег". Па затим, зар се човек не би могао упитати да ли и пеевдокласична поетика Лукијана Мушицкога, која је код нас вршила велики утицај, није имала свога удела у формирању првих песника хрватских? И најзад, веза између Хрвата и Срба за време илирскога покрета, која је несумњиво постојала, није засебно проучавана, и није јој дат онај значај који она свакако има. Г. Прохаска не поставља себи питања ове врсте, из простога разлога што у томе правцу није вршио никаквих самосталних студија. Он српску књижевност познаје површно, из друге руке; све њене партије радио је према г. Павлу Поповићу и Јовану Скерлићу, и отуда, кад је српски део требало довести у везу са хрватском књижевношћу, он се није умео да нађе у проблему. Не заустављајући се на ситнијим омашкама и нетачностима, ја сам нарочито у књизи г. Прохаске хтео да истакнем њене основне недостатке. Као закључак, могло би се одговорити на питање да ли је ова књига употребљива у школској настави. Одговор је овај: за ђачку употребу апсолутно није, а наставници који су у стању да буду опрезни, могу се, у недостатку бољих, њоме послужити као извором за своја самостална предавања. М. в, БОГДАНОВИЋ
ДРУШТВА И УСТАНОВЕ Удружење насшавнииа средњих и сшручних школа, — Главна сврха овог друштва, које је ту скоро основано у Београду, замишљена је комплементно сврси Професорског Друштва. Док Професорско Друштво помаже наставницу као умног радника и чиновника, ово би удружење желело да помогне наставницу као жену, као госпођу, као репрезентанта у друштву нашем, као фактора у друштву светском. А конкретан повод оснивању удружења била је замисао нривремене, до скупштинске председнице његове да се оснује и подигне Дом Наставница. Домом тим помишљало се створити: 1.) цен гар у домаћем саобраћају школованих жена, 2.) станица у светском саобраћају школованих жена. То јест створити центар за сакупљање заинтересованих и измењивање мисли, за држање конференција и концерата, за примање гостију, за упознавање, за усавршавање наставничине не само умне него и друштвене културе; и створити станицу где ће наставница примати и угошћавати Европу и Америку, видети и научити Европу и Америку, заслужити да је та Европа и Америка заволи, да је собом поведе, да је међу бриге своје уврсти