Просветни гласник

112

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

доба и спољнем свету, дотле остала три гледишта одвајају строго унутрашњи од спољнег света, и непосредно дато сматрају само за садржај свести једног индивидуалног Ја. Разлика између наивног реализма, у обе специјалне форме његове, с једне, и консциенцијализма (реализма свести), у обе специјалне форме његове, с друге стране пак, у томе је што, по наивном реализму, исти они квалитети који се налазе у непосредно датоме, налазе се и у спољнем свету, али као несвесни (по екстремном наивном реализму они су и нумерички исти са квалитетима непосредно датога), док се, по консциенцијализму, спољни свет да без остатка свести на индивидуалне свести, којих је он чиста сума. Разлика између апсолутног и релативног консциенцијализма пак у томе је што, по апсолутном консциенцијализму, постоје само свесни реални садржаји, док се, по релативноме, поред ових, и у непосредној вези са њима, налазе и несвесни реални садржајч, само што су квалитети ових последњих бишно различни од квалитета оних првих. Анализа свести, на име, показује нам да се сви реални садржаји њени дају по своме квалитету свести на два елементарна квалитета, на осећај (ЕтрКпс1ип§) и осећање (ОеШћ1). Релативни консциенцијализам претпоставља да поред ова два елементарна квалитета свести, свака индивидуална свест садржи још два трансцендентна квалитета, свесност и вољу: прва два квалитета сачињавају иманеншне, друга два шрансцендентне атрибуте индивидуалне душе или монаде. Докази који се у мојој књизи износе за егзистенцију ова два трансцендентна атрибута душе, многобројни су: ти су докази или индиректне или директне природе. Индиректни аргументи су аргументи који произилазе из немогућности она прва три гледишта: ти су аргументи изложени у прве три главе књиге (стр. 1—65). Од четири директна. аргумента која се у петој глави (стр. 117—140) износе за реалитет свесности, споменућу овде само један: знање за садржаје непосредно датога мора као квалишет припадати једном реалном садржају (реалној битности) с тога што је оно унушрашњи једноставни однос свих садржаја једне индивидуалне свестиТај реални садржај, коме као квалитет припада знање за свесне садржаје, по себи је једна проста непросторна реална тачка која се додирује са свима простим реалним тачкама из којих се састоје реални садржаји свести. Други трансцендентни атрибут душе је воља: то је опет један реалан садржај, али не једна проста већ једна сложена тачка, на име једна тачка која садржи множину простих тачака у себи, тачка која је интензивна. Док проста тачка свесности зна за све садржаје свести, дотле свака поједина проста тачка у интензивној тачци трансцецдентне воље шежи само за по једном сталном осећајном и по једном тачком осећања, одн. додирује се само са по једном тачком ове врсте. Претпоставком трансцендентних атрибута душе добија се двоје: пре свега, потпуна одвојеааст индивидуадних свести постаје разумљива,