Просветни гласник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ

113

;а затам и квалитативно-квантитативиа структура свесних садржаја по(Стаје разумљива. Индивидуалне душе не стоје и не могу ни у каквој ;директној вези стајати иреко иманентних, већ само преко трансцендентших атрибута: све реалне тачке свесности, на име, чине један простор за себе, док све реалне тачке воље чине тако исто један простор за себе. (Како та два простора потпуно одговарају један другом, то се може рећи да се монаде налазе у једном једином објективном светском простору.) Простори осећајни у разним монадама пак не стоје ни у каквој просторној вези један са другим. На који начин, међутим, постају различни осећајни и емоционални квалитети, затим екстензитет и интензитет свесних садржаја, о томе опширно расправљају шеста, седма и осма глава (стр. 140—223), у којима су положени основи спекулативне Психологије: претпоставка интензивне вољне тачке као другог трансцендентног атрибута монаде омогућује објашњење свих тих загонетних страна нашег свесног бића. Плодност новог становишта нарочито се огледа у примени његовој на проблем материје и проблем бесмртности душе. Док је наивни реализам приморан да поред несвесне материје (која је по њему састав.љена из садржаја идентичних са чулним квалитетима) претпостави дух као засебно, од материје битно различно биће (чији су специфични садржаји емоције и слике имагинације), а апсолутни консциенцијализам у најумеренијој форми својој истина у стању да сведе материју на. дух, али неспособан да објасни самосталност индивидуалног духа, дотле је ново становиште у стању да објасни и егзистенцију несвесне материје и самосталност индивидуалног духа. По релативном консциенцијализму, на име, несвесна материја састоји се из монада чији је свесни садржај сведен на минимум; она није ништа друго до комилекс релашивно несвесних монада (по Лајбницовом спиритуализму материја је комнлекс аисолутно несвесних монада). Свака релативно несвесна монада материје способна је да појача и квалитативно и квантитативно свој свесни садржај, али она то иојачање може извести само ако се налази у органском телу: значај органских бића у томе је што она омогућују појаву монаде са релативно високо развијеним свесним садржајем, одн. појаву индивидуалног свесног духа. Да је индивидуална душа бесмртна, то следује непосредно из самих основних принципа релативног консциенцијализма. У глави једанаестој (стр. 297—336) расправља се опширно проблем индивидуалне бесмртности као и проблем односа душе према мозгу. Од три формално могуће претпоставке о бесмртности душе (бесмртност душе као несвесне супстанције, бесмртноет душе као свесног садржајног ја и бесмртност душе као свесног формалног ја), на новом становишту могућа је само бесмртност душе као формалног свесног ја. Јер пошто супстанција душе (одн. трансценденти атрибути монаде) ј едном својом страном непосредно. Просветни Гласнцк, I књ., 2. св., 1930, - 8