Просветни гласник

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

125

скромну меру. Он ће се састојати из општег испита (чл. 112, 113 и 114 Закона о средњим школама) и два практична предавања из главне и споредне групе (чл. 129. Закона о средњим школама). Испит има да се положи најдаље за четири године по свршеној демобилизацији. А дотле сви наставници добијају сва права и титуле које им припадају према годинама службе. Даље је Управа, сходно одлукама XXV 'збора, обратила озбиљну пажњу питању о поправци материјалнога стања наставника средњих школа. Она је у више махова, усмено и писмено, чинила представке Господину Министру Просвете по томе питању, које још и данас стоји савршено нерешено и отворено. Све опште мере чињене досада од стране државе да се чиновницима поправи материјално стање, нису готово ни за длаку измениле савршено неиздржљиво стање наставника средњих школа. Сви наставници још и данас живе са једним огромним дефицитом од по неколико стотина динара месечно, који морају привремено да покривају на најразноврсније начине. И ако се то стање буде продужило још извесно време, наставници ће бити доведени у један безизлазан положај, услед чега ће силом околности бити принуђени да напуштају свој позив и да се одају пословима који ће им моћи боље да осигурају средства за живот. Управа је у току целе године добијала са свију страна представке које су говориле у томе смислу. С тога незбринутост наставника може да се претвори у најскоријем времену у једну од најозбиљнијих опасности по редован и успешан рад у средњим школама. Ми сматрамо за дужност да и на овоме месту обратимо пажњу г. Министра на ту околност. Треба благовремено мислити и радити; не треба допустити да се ствари развијају по сили околности, јер нити ће то бити у интересу школе ни државе. Да напоменемо овде да нам је у вези са представкама које смо чинили за поправку материјалног стања наставника средњих школа, речено даћесе то питање решити ускоро доношењем једног општега закона о чиновницима. Ми смо се могли заиста уверити да је тај закон у току рада и да ће ускоро бити предат Министру за Конституанту. И по томе закону, чије је дефинитивно спровођење још питање можда веома дугога времена, професорима треба да се задржи тридесет година службе, као иправо на највећу пенсију. Управа је преко свога изасланика код председника комисије за израду тога закона, г. Марка Ђуричића, истакла то као једну неопходну потребу за наставнике, што је г. Ђуричић примио сазвим благонаклоно. У погледу плата, тај би закон, у колико је Управа обавештена, могао задовољити наставнике средњих школа. Даље је Управа у више махова дејствовала и код Господина Министра Просвете и код Господина Министра Исхране и Обнове да се наставницима, као и осталим чиновницима, притекне у помоћ на тај начнн што би им се од робе којом располаже Министарство Исхране ставиле извесне количине, бар најнужније, на расиоложење, на отплату и по умереним ценама. И после многобројних представки и корака, изгледа да ће се једва ових дана доћи до извесних резултата. Наставници су нарочито постали немоћни у иитању о набавци одеће и обуће. Цене тој роби достигле су поражавајуће висине. Нема наставника који би од своје плате могао да набави ни пар одела или обуће. Троше се и последње резерве, и кад оне буду утрошене, при садањим приликама наставници неће имати у чему ићи на рад. У овоме данас не може да се прави никаква разлика