Просветни гласник

Оцене и Прикази

249

неповерљиви, послушни и јако одани вери. У словеначкој групи, услед француске окупације, услед хрватског буђења и услед економског напредовања особито се развила народна свест. Идеја о југословенском јединству продрла је чак и у сељачку масу словеначку. Услед суседства са Немцима код Словенаца су се развили вредноћа, истрајност и смисао за организацију. БОРИВОЈЕ ж. МИЛОЈЕВИЋ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Оаз ћоћеге 8сШшзеп Ггапкгекћз уоп О-г Сеог<г С1ое<ге, Ођег1ећгег ап с1ег кбп1§Нсћеп ЕНбаће1ћ5сћи1е ги ВегНп. ВегНп, \УеЈс1тапп5сће Висћћапд1ип§, 1913. Већа осмина, стр. VII и 113. Цена 3 марке. Глеге је био немачки лектор на једном провинцијском университету француском осам месеца; осим тога је више пута био у Француској, Што износи у својој књизи, вели да се оснива на личном искуству, које је задобио дружећи се с учитељима велике и средње школе, походећи лицеј града у коме је живео и непрекидно методски посматрајући наставу тога лицеја. Приказујући наставу француску, он воли да је пореди с иемачком и да истакне немачке предности. Није слеп за напредак француски, али кроз читаву књигу избија уверење да је Немачка напреднија. У својој завршној речи вели да из францускога средњег школства Немци, одн. Пруси, уопште мало могу научити, у појединостима много. То треба ваљада да значи да су Немци у принципима савладали потпуно, или бар боље од Француза, педагогију средњошколску, и да се могу послужити само нојединим искуствима до којих су Французи дошли у раду на средњој школи. Вреди ли онај исказ само за данас ? У прошлости знамо да су Немци и у теорији много научили од Француза, али и у садашњости имају Французи доста одличних педагога, које и највећи немачки педагози с признањем спомињу и обраћају пажњу своје публике на њих. Нарочито је у последње .доба размах педагогијски у Француској врло велики. Међутим Глеге као да га не познаје, и дела која наводи готово су сва практична и нешто ранијега датума. Сасвим је природно да је оно истакнуто уверење које унеколико прати и омаловажавање францускога рада, изазвало отпор у Француза. Одлични професор немачкога језика у париском лицеју Бифон, Рудил, ватрени присталица директнога метода (он заиста са својим уче-

Просветпн Гласник, 1 кн,., 4. св., 19^0,