Просветни гласник

250

Просветни Гласцик

ницима чита Вилхелма Тела и објашњава га без и једне француске речи), написао је опору оцену на ово Глегеово дело. Он пориче Глегеу компетенцију да пише о француским средњим школама, тврди да он не познаје толико француске школе да би о њима могао свој суд изрећи. да не познаје чак ни француски језик колико је потребно. Да су овакви прекори оправдани, не бисмо могли рећи, јер добар познавалац ствари и добар посматрач може се и малим искуством користити, а Глеге је имао заиста доста времена на расположењу. Али се чини да се Глеге ограничавао само на оно што је непосредно видео, да је више 5сћи1шеЈб^ег него педагог и социолог, да средњу школу француску није посматрао са свом оном позадином која је потребна да би се о једној сложеној социјалној појави могао изрећи тачан суд. Али ако је уотите његов суд о француској средњој школи и промашен, у појединошима заиста има опазака које су тачне. То у осталом није ни било тешко приметити, јер француски средњошколски учитељи с великом стручном спремом спајају обично веома малу методску. Традиције су у њих врло јаке, и што су у настави живих језика напредни (може се слободно рећи да се с директним методом и претерује), то је може бити и с тога што за ту наставу немају традиција. Методска несувременост у настави (и то не само средњошколској) види се у њих и на многим уџбеницима. Сувремени напредак у француској педагошкој науци још није дошао и до школе, до праксе. Као доказ за то могу нам послужити и јучерашње речи Жила Пајо-а. Он вели у својој књизи „Интелектуални рад и воља" (в. стр. 149—150 српскога превода): „Сваки пут кад уђем у један разред и чујем како учитељ, објашњавајући неку латинску реченицу, тражи и нађе прави израз и потврди правило неко, ја сам љут, јер ученици треба да нађу правила, да траже по граматици, да нађу реч која тач«о изражава мисао. Наставник који притиче у помоћ пре него је потребно, задаје државни удар, и намеће републици младих умова свој неплодан деспотизам". м. ш.

КРОЗ СТРАНЕ ЛИСТОВЕ Порука учишељима У I свесци „ОпштеН^чника основне наставе" (Мапие1 §епега1 с!е Г тб1хис1:шп рптајге) за ову школску годину, Р. Поенкаре, доскорашњи Председник Француске Републике, пошто је одао признање учитељима на њиховом патриотском држању за време рата, упућује им овакву поруку за њихов рад у новом времену: „Ево их сада где су се вратили, с истом простотом, своме мирољубивом занимању и где им је сгављено у дужност да бдију, у победо-*