Просветни гласник

281

Књига Баролинова изазвала је жив одзив на многим странама и 1917 преведена је на чешки (8ко1т 5Ш, као 175 свеска Библиотеке Коменски, Праг). Као одушевљени Јужни Словенин, Баролин је одмах после ослобођења и уједињења нашега народа похитао у Београд, да наше управне кругове упозна са својим замислима, и да их покрене на њихово остваривање. На позив тадашњега министра просвете, г. Љуб. М. Давидовића, саставио је, према свом поменутом делу , „Предлог о Школској Држави", у коме је у главним потезима изнео своју реформу школа, и „школу будућности", како је он замишља. Из тога предлога упознајемо се у неколико с обликом Школске Државе, с њезиним мотивима и с ближим и даљим циљевима њезиним. Омладину од 4. до 24. године, у колико не би могла добиги у родитељској кући потпуно васпитање, треба сабрати у велике пољске васпитне домове. Овде би она добила поред стана, рационалне хране и одела, добро васпитање и наставу. Пошто ова Школска Држава не би била пољски васпитни дом (ХапсЈешећип^бћејт) у досада познатом смислу, него би располагала великим њивама, пољима, шумама, вртовима, то би младе снаге васпитаника могле бити. употребљене и корисно примењене не само у интересу њихова властита напредовања, него и одржања тих институција. Држава би требала да уступи за оргаиизацију Школске Државе велика подесна земљишта, да би их Школска Држава могла обрађивати и искоришћавати. На тим земљиштима би се морали подићи потребни станови, зграде за наставу, за рад и за пољску привреду, и то за једну војску од две до десет хиљада васпитника свакога узраста. Ту би морали наћи место сви вртарски, пољски и столарски послови, сви важнији занати и индустрије, у колико су ови потребни за израђивање оруђа у раду, затим ради одржања живота, ради наставе, ради науке и ради пољске привреде. Вршење свих заната у властитој режији имало би ту велику вредност што би васпитаници упознали занате не по имену него властитим опажањем. Сваки би поједини васпитник могао, у колико то наставии план допушта, радити сваки од наведених заната кроз четири до шест недеља. Како би овај рад пао у време од 12. до 14. године, то би с тим било постигнуто да сваки васпитник лакше но иначе, — када нема нрилике да огледа своје снаге и способности — изабере прави позив за себе, јер управо су заблуде у неупознавању властитих снага узрок што многе егзистенције не ударају својим правим животним путом. Наставно градиво, зрело одмерено најважније знање за живот, било би распоређено на четири наставна одсека, од којих би сваки Просиетни Гласник, I књ., ». св., 1920, 19