Просветни гласник

283

19*

тако, Народном Великом Дому, у ком би најспремнији у народу, као учитељи и саветници, подстицали геније. Задобије ли овај предлог пријатеља, нарочито у новим националним државама, за које је сада зШиз пазсепсН, то би се могла тада завести и измена ученика у великом, што би од толике важности било за заједнички рад без препрека. Она би омогућила узајамно упознавање, створила пријатељства, којима би се настале несугласице могле лако изгладити; ослабила би трења између народа и проширила би хоризонат и знање ученика који би у том имали удела. Претходни је услов за Школску Државу да се у свима државама у којима се ова измена ученика заведе, установи потиуно иста читава наставна организација, дакле исти наставни одсеци, наставни ток и наставни предмети. Тако би могли ученици који се измењују, без икаквог губитка у времену, продужити своје студије, пошто би за њих само наставни језик био други. Захтев је времена да се све снаге једнога нарада, и духовне и телесне, рационално економски употребе. Мудра социјална политика тражи да се повећањем индивидуалне вредности накнаде тешки губици у рату. И назадак у наталитету, који је пре рата опажен, ишчезао би делимично када би се домовима с много деце олакшало на тај начин што би им понека деца била примљена у велике пољске васпитне домове. У оквиру Школске Државе могао би доћи ближе до остварења и у Америци истакнути принцип, по ком и академски образовани људи узгред уче и један занат, као пгго се ради у вишим занатским школама. То би свет ослободило од т. зв. духовнога пролетаријата, јер тада би и сваки академски образовани човек, ако не нађе места у својој струци, могао свој рад пренети у радионицу. Тако би лако могао издржати и доба криза. Поред тога шго би проширио круг свога умења, говори за то и то што би тада и академичар исто тако лако као и занатлија могао променити свој стан и настанити се у свакој страној области, где би се могао одржати ослоњен на своју занатску умешност. Читаво би се радништво тада издигло на виши интелигентни ниво, пошто би примило утицај образованих људи. Ако се академичар буде уживео у стран начин живота, и научио језик, то ће се моћи послужити првом згодном приликом да отпочне свој специјални научни рад, за који је спремљен. Новопостале или проширене народне државе (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Чехо-Словачка, Пољска, Украјина) морају се приближити једна другој и на наставним и духовним пољима, и с тога испитати овај предлог и довести га ближе до остварења. Осим тих држава могу се узети у обзир и Бугарска, Грчка, Румунија, Мађарска и Немачка Аустрија. Када буде пример дат, и када се успе, следоваће и велики народи.